Akcize niže za 20 odsto, gorivo i dalje među najskupljima

Sniženje akcize za 20 odsto, koje je Vlada uvela od 20. do 26. jula, spušta račun na pumpi za oko 9 dinara po litru kada se uračuna i pripadajući PDV. Ušteda deluje skromno u poređenju sa cenom punog rezervoara, a razlog leži u strukturi maloprodajne cene: akciza je samo jedan od nekoliko slojeva koji formiraju iznos na displeju automata.

Posle korekcije, akciza na bezolovni benzin iznosi oko 57,60 dinara po litru, na dizel, odnosno gasno ulje, oko 59,23 dinara, a na olovni benzin oko 61,24 dinara. Reč je o privremenoj meri sa jasnim rokom: važi zaključno sa 26. julom, nakon čega se dažbina vraća na prethodni nivo. Vlada je kao povod navela rast proizvođačkih cena derivata, izazvan skokom cene sirove nafte na svetskom tržištu.

Zašto sniženje ne skida Srbiju sa vrha regionalne lestvice?

Maloprodajna cena goriva sastavljena je od nekoliko komponenti: nabavne cene derivata, marže rafinerije i trgovca, akcize i PDV-a. Akciza je fiksni iznos po litru, pa smanjenje jednog sloja za petinu ne pomera ukupnu cenu u istoj meri. Kada se na to doda porez na dodatu vrednost obračunat na osnovicu, neto efekat na kasi svede se na pomenutih oko 9 dinara.

Uprkos meri, gorivo u Srbiji ostaje među najskupljima u regionu. Po nivou cena Srbija je druga, odmah iza Albanije, dok je u Bosni i Hercegovini gorivo jeftinije i pored toga što su tamošnje cene liberalizovane, odnosno prepuštene tržištu. Poređenje pokazuje da privremena intervencija na akcizu ne menja strukturni položaj domaćeg tržišta, na kome dažbine i marže čine značajan deo konačne cene.

Šta meru gura, a šta je ograničava

Neposredni okidač je geopolitika. Tenzije u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi veliki deo svetskog transporta nafte, i zaoštravanje odnosa Sjedinjenih Država i Irana podižu spot cene sirove nafte. Kada proizvođačka cena derivata raste, ona poništava deo efekta koji bi sniženje akcize inače imalo na pumpi, pa vozač na kraju oseti manju razliku nego što bi sugerisalo smanjenje dažbine od 20 odsto.

Vremenski okvir dodatno relativizuje meru. Sedam dana važenja znači da je reč o kratkoročnom amortizeru rasta svetskih cena, a ne o trajnoj promeni poreske politike. Posle 26. jula akciza se vraća na pun iznos, a dalji smer cena na pumpi zavisiće pre svega od kretanja nafte na berzama i kursa dinara prema dolaru, valuti u kojoj se nafta plaća.

Za vozača to znači da je prozor niže cene uzak i da se najveća korist ostvaruje punjenjem rezervoara tokom ove nedelje. Za budžet, sniženje akcize znači nešto niži prihod od dažbina u tom periodu, što je cena koju država plaća da bi ublažila prenošenje svetskog rasta na domaće potrošače.

Koliko vam zaista znači ušteda od oko 9 dinara po litru kada gorivo i dalje ostaje među najskupljim u regionu?