Milan Milošević o najmračnijem periodu: imao sam suicidne misli

Voditelj Milan Milošević prvi put je javno progovorio o najmračnijem periodu svog života, u ispovesti koju je dao u emisiji Demanti na portalu Informer. Priznao je da je imao suicidne misli i da ga je, u trenucima kada mu je bilo najteže, spasla majka.

Milošević, jedno od poznatijih lica domaće televizije, retko je govorio o privatnim borbama. Ovoga puta odlučio je da otvori temu o kojoj se u javnosti ćuti. Bez uvijanja je opisao period u kome je, kako kaže, razmišljao da digne ruku na sebe.

Kako ga je majka izvukla iz najvećeg očaja?

U ispovesti je ispričao da je pomisao na majku bila ono što ga je zaustavilo. Kada je bio na ivici, mislio je na to koliko bi je njegov odlazak uništio. Ta slika, priznaje, presudila je da izdrži.

Govorio je i o godinama siromaštva i teretu odgovornosti prema porodici. Život je dugo vodio između Kosovske Mitrovice i Novog Sada, deleći se između dve sredine i pokušavajući da sastavi kraj s krajem. Materijalna nesigurnost i osećaj da mora da izdrži zbog najbližih pratili su ga, kaže, godinama.

Njegova ispovest deo je šireg razgovora u kome je otvorio i druge teme iz sveta javnih ličnosti i medija. Ali upravo je priznanje o suicidnim mislima ono što je najviše odjeknulo, jer se radi o čoveku kojeg publika godinama gleda nasmejanog pred kamerama.

Ponuda od 10.000 evra koju je odbio

U istom razgovoru Milošević se osvrnuo i na svoje novinarske dane. Podsetio je da mu je jednom prilikom, dok je radio kao novinar, ponuđeno 10.000 evra da ne objavi jednu vest. Tu ponudu je, kako navodi, odbio.

Taj detalj dodatno je osvetlio period o kome govori, vreme u kome je istovremeno bio bez novca i pod pritiskom da napravi kompromise koje nije želeo. Odbijanje takve sume, u trenutku kada mu je novac bio preko potreban, govori o granicama koje je sebi postavio.

Milošević je ovom ispovešću ušao u red javnih ličnosti koje su odlučile da o mentalnom zdravlju govore otvoreno. Priče o suicidnim mislima i pritisku koji nosi život pred kamerama retko dopiru do publike, a kada dopru, otvaraju razgovor koji mnogima znači.

Njegova poruka je, čini se, jednostavna. Da se o najtežim stvarima može govoriti, i da postoji izlaz i onda kada se čini da ga nema. Za mnoge koji ga prate, upravo je to najvažniji deo priče.

Da li javne ličnosti treba češće da govore o svojim najtežim trenucima?