Ivan Bosiljčić o knjizi: „Naše je samo ono što dajemo”

Glumac Ivan Bosiljčić predstavio je svoju prvu knjigu „Naše priče” u petak uveče, 18. septembra, u MTS dvorani. Pored njega je stajala supruga, pevačica Jelena Tomašević, koja ga je, kako kaže, i nagovorila da počne da piše.

Knjiga sadrži pesme, dnevničke zapise i priče koje je Bosiljčić posvetio ćerki Nini. Deo teksta je namenjen deci, deo odraslima, tako da knjiga ima dva sloja čitanja.

Glumac nije krio da mu ideja o pisanju u startu nije bila draga. Na promociji je ispričao i kako je izgledao razgovor sa suprugom kad mu je predložila da napiše knjigu.

„Rekao sam joj: ‘Ma daj, Jelka, majke ti. Ja sam glumac koji peva. Zamisli još nešto da napišem, pa da bude sad još i pišem.’ Međutim, sad me baš briga”, rekao je kroz osmeh Ivan Bosiljčić na promociji, za Mondo.

„Nisam smeo da priznam da sam pesnik”

Bosiljčić se na promociji vratio i u dečaštvo. Sa 16 godina je pisao pesme, ali nije smeo da prizna da su njegove.

„Nisam smeo da priznam da sam pesnik”, rekao je glumac.

Kako je ispričao, izlazio je pred razredom i govorio da je pronašao pesmu nekog italijanskog pesnika, a zapravo je čitao sopstvene stihove.

Zbog čega je Ivan Bosiljčić zaplakao?

Najemotivniji trenutak večeri bio je kad je Bosiljčić čitao odlomak posvećen dedi Ivanu. Glumac je tada pustio suzu pred publikom.

„Nije znala čak ni porodica, kakav odjek je priča o dedi imala u meni, takva emocija”, rekao je Bosiljčić, i dodao da je u publici video majku.

„Video sam svoju majku, bila je iznenađena, zaprepašćena. Mislim da to sad treba otvoreno reći, nazvati stvari pravim imenom”, rekao je glumac.

Prepuna dvorana

Bosiljčić je priznao i da nije očekivao toliki broj ljudi na onome što je trebalo da bude mirnija promocija.

„Ne znam da li je ovo bio strah ili uzbuđenje, mislim da ću dugo tumačiti. Veoma sam iznenađen, ovo je trebalo da bude promocija knjige ali je prerasla u jedan poveći susret. Meni se čini da svedočim istinu više nego ikad. Ja sam kao glumac uvek svedočio istinu kroz stihove velikih pesnika i literaturu velikih pisaca. Kao pisac morate direktno i neposredno da izrazite ono što osećate, nema skrivanja iza kostima i tuđih reči”, rekao je Ivan Bosiljčić za Telegraf.

Poruka publici

Bosiljčić je publici poručio da knjiga nije pisana za reflektore.

„Ova knjiga nije za reflektore i za masu, nego da je odnesete kući”, rekao je Ivan Bosiljčić.

Pisanju posvete za ćerku Ninu pristupio je posebno pažljivo. Rekao je da devojčica bajke poznaje napamet, ali da veruje da će joj zanimljivi biti i očevi dnevnički zapisi i stihovi.

„Naše je samo ono što dajemo”, zaključio je glumac.

Ispričao je i da je godinu dana živeo u Rusiji, gde je, kako kaže, video da glumci mnogo pišu i da im je to uobičajeno. Dodao je da voli kad se profesije ukrštaju, i da mu je pisanje u pojedinim danima oduzimalo i po 12 sati.

Posle zvaničnog dela programa, Bosiljčić je uzeo mikrofon i zapevao pred okupljenima. Priznao je da mu je to navika kad mu ponestane reči.