Završen studentski protest na turbo kružnom toku u Novom Sadu
Skup na raskrsnici Fruškogorske i Bulevara cara Lazara okupio je građane iz cele Srbije sa porukama o slobodnim izborima; MUP je neprijavljeni skup procenio na najviše oko 7.800 ljudi.
- Protest je održan 20. juna na turbo kružnom toku, na raskrsnici Fruškogorske i Bulevara cara Lazara, i završen je u večernjim časovima.
- MUP je saopštio da je reč o neprijavljenom skupu i broj učesnika procenio na najviše oko 7.800 lica.
- Predsednik Vučić je tvrdio da je u 17.30 bilo oko 3.300 ljudi, što su organizatori osporili.
- Kolone su krenule sa Univerzitetskog kampusa i iz Limanskog parka, a pridružili su se srednjoškolci, biciklisti i zborovi građana iz drugih gradova.
Novi Sad je u subotu, na mestu odakle je protestni talas i krenuo, ponovo bio centar političkog života u Srbiji, što je vest koja se tiče svakog građanina jer otvara pitanje pod kojim uslovima se u zemlji bira vlast. Studentski protest na turbo kružnom toku, na raskrsnici Fruškogorske i Bulevara cara Lazara, okupio je građane iz cele zemlje koji su poručili da je nezavisnost institucija i regularnost izbornog procesa osnovni uslov svega ostalog. Skup je započeo postavljanjem štandova tokom popodneva, glavni program je počeo oko 17.30, a okupljanje je završeno u večernjim časovima.
Kolone su pristizale sa Univerzitetskog kampusa i iz Limanskog parka, a organizatori su istakli da su se okupljenima pridružili srednjoškolci, biciklisti i zborovi građana iz drugih gradova. Govornici su se zadržali na temama koje već mesecima obeležavaju proteste, pre svega na radu policije, uređivačkoj politici pojedinih medija i tačnosti biračkog spiska. Jedna od poruka sa bine bila je nedvosmislena: bez slobodnih i poštenih izbora, sve drugo je prazna priča. Profesorka koja je govorila pred kraj programa pozvala je sve prisutne da izađu na izbore, povezujući pitanje izlaznosti sa sumnjama u regularnost biračkog spiska.
Koliko je ljudi zaista bilo na turbo kružnom toku?
Procena broja učesnika postala je, kao i ranije, predmet posebnog spora. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je reč o neprijavljenom skupu i broj okupljenih procenilo na najviše oko 7.800 lica. Predsednik Aleksandar Vučić izneo je znatno nižu cifru, tvrdeći da je u 17.30, dakle na samom početku glavnog programa, na licu mesta bilo oko 3.300 ljudi. Organizatori i učesnici su tu procenu odbacili kao neuverljivo nisku, govoreći o znatno većem odzivu, ali bez jedinstvene zvanične brojke sa svoje strane.
Razlika u brojevima nije puka statistika. Ona je postala deo šireg spora o tome ko ima pravo da definiše stvarnost na ulici i koliko je javnosti dopušteno da veruje sopstvenim očima. Upravo zato je svaki naredni skup praćen paralelnim računicama, u kojima zvanične institucije nude jednu sliku, a organizatori drugu, dok građani ostaju da sami procenjuju kome će verovati.
Zašto je baš ovaj skup imao poseban značaj
Simbolika lokacije dala je ovom protestu težinu koju puka brojka teško može da obuhvati. Novi Sad je mesto sa kojeg je protestni talas krenuo nakon tragedije na železničkoj stanici, pa je povratak na isti grad i na prepoznatljivu raskrsnicu nosio jasnu poruku o kontinuitetu zahteva. Organizatori su insistirali na tome da je reč o mestu odakle je sve počelo, a okupljeni iz drugih gradova svojim dolaskom su pokušali da pokažu da pitanje izbora i institucija nije lokalna, već nacionalna tema.
Za razliku od pojedinih ranijih okupljanja, ovaj skup je, prema dostupnim informacijama, protekao bez incidenata, što su i sami učesnici isticali kao dokaz da masovnost ne mora da znači nered. Poruka o slobodnim i poštenim izborima ponovljena je dovoljno jasno da postane okosnica daljih zahteva, a pitanje regularnosti biračkog spiska najavljeno je kao tema koja će se vraćati na svaki naredni skup. Ostaje da se prati da li će se razlika u procenama broja okupljenih i dalje produbljivati, ali jedno pitanje se nameće svakom čitaocu: ako se ni oko broja ljudi na ulici ne možemo složiti, kako ćemo se složiti oko uslova pod kojima se broje glasovi?
