KFOR smanjuje snage na Kosovu, Srbi na severu strahuju za bezbednost
NATO postepeno spušta kontingent sa oko 4.700 na 3.000 do 3.500 vojnika, uz ocenu da se bezbednost popravila. Srbi na severu strahuju od vakuuma dok Kurtijeve snage jačaju.
- NATO smanjuje KFOR sa oko 4.700 na 3.000 do 3.500 vojnika tokom naredne godine.
- Generalni sekretar Mark Rute poručio je da će broj biti kao pre 2023, kada je misija pojačana posle nasilja na severu.
- Srbi na severu strahuju od bezbednosnog vakuuma jer Kosovske bezbednosne snage brojčano rastu.
- Iz Beograda stiže poruka o povratku sopstvenih snaga po Rezoluciji 1244.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute najavio je 12. juna postepeno smanjenje Kosovskih snaga (KFOR) sa oko 4.700 na između 3.000 i 3.500 vojnika tokom naredne godine, uz ocenu da se bezbednosna situacija na terenu popravila. Odluka pogađa upravo one koje bi trebalo da štiti, jer Srbi na severu Kosova i Metohije u najavi ne vide stabilizaciju, već povlačenje zaštitnog sloja u trenutku kada Priština gradi sopstvenu bezbednosnu polugu.
Rute je precizirao da će broj vojnika biti na nivou pre 2023. godine, kada je misija dodatno pojačana posle nasilja na severu i napada u kojima su stradali i pripadnici KFOR-a. Iz Brisela poručuju da nije reč o povlačenju, već o, kako navode, optimizaciji misije uz očuvanje bezbednog okruženja i slobode kretanja. NATO je, dodaje se, još u januaru zaustavio slanje rezervnih snaga posle dve godine neprekidnih rotacija.
Zašto se odluka donosi baš sada
Alijansa smanjenje pravda jednom rečenicom: bezbednost se, po njihovoj proceni, popravila. Problem je što se ta procena teško poklapa sa svakodnevicom na terenu. Dok NATO broji mirnije mesece, Kosovske bezbednosne snage brojčano rastu i sve više se približavaju snazi samog KFOR-a, što kod srpske zajednice ne stvara osećaj sigurnosti nego suprotno.
U praktičnom smislu, svaki vojnik manje na severu znači tanju liniju između lokalnog stanovništva i Prištine u trenutku kada su tenzije oko registarskih tablica, opštinskih zgrada i policijskih racija još sveže u sećanju. Za srpske porodice u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću pitanje nije statistika iz Brisela, nego ko će fizički biti tu kada zatreba. KFOR ostaje jedini akter kome i Beograd i deo lokalnog stanovništva veruju kao neutralnoj snazi, i upravo se ta snaga sada stanjuje.
Alijansa insistira da mandat ostaje isti i da će sposobnost brzog pojačanja biti sačuvana. Ostaje, međutim, jaz između papira i percepcije: garancija o mogućem povratku vojnika ne umanjuje strah onih koji svakodnevno žive sa posledicama nestabilnosti.
Šta poručuju iz Beograda
Iz Beograda stiže stav koji pomera fokus sa brojki na princip. Poruka je da Srbija ne treba da moli za brojnost KFOR-a, već da insistira na povratku sopstvenih snaga garantovanom Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja formalno i dalje predviđa prisustvo određenog broja srpskih vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji. Taj dokument nikada nije stavljen van snage, ali njegova bezbednosna odredba godinama ostaje mrtvo slovo na papiru.
Reč je o računici koja prevazilazi trenutni kontingent. Ako se međunarodno prisustvo stanjuje, a Priština svoje snage jača, srpska strana ostaje bez sagovornika koji joj garantuje ravnotežu. Zato se iz Beograda ne traži samo veći KFOR, nego povratak na osnovni dokument koji je i uspostavio današnji okvir, sa jasnom porukom da smanjenje ne sme da postane tiho prepuštanje severa jednoj strani.
Za sada su na stolu dve suprotstavljene istine: NATO tvrdi da je teren mirniji i da smanjenje potvrđuje uspeh misije, dok Srbi na severu upozoravaju da se stabilnost meri prisustvom, a ne izjavama. Verujete li da manji KFOR na severu Kosova znači mirniji teren ili otvara prostor za novu nestabilnost?
