Umro Sandro Macola (83), legenda Intera i Italije
Legendarni napadač preminuo je u subotu, saopštio je njegov klub. Ceo život proveo je u Interu, a sa Italijom je osvojio Evropsko prvenstvo 1968. i igrao finale Svetskog prvenstva 1970.
Beč, 24. maj 1964. Posle finalnog zvižduka na Prateru, dok je Inter slavio 3:1 protiv Reala i drugu uzastopnu titulu prvaka Evrope, jedan od poraženih prišao je dvadesettrogodišnjem strelcu dva gola i zamenio dres sa njim. Bio je to Ferenc Puškaš, jedan od najvećih fudbalera tog doba, i rekao mu je samo jednu rečenicu: „Dostojan si svog oca Valentina.” Taj mladić je bio Sandro Macola, i tu rečenicu je pamtio ceo život.
Macola je preminuo u subotu, 19. septembra 2026, u 83. godini. Vest je saopštio njegov klub, Inter, u kome je proveo celu profesionalnu karijeru. Uzrok smrti nije objavljen, klub je naveo samo da je duže bolovao, bez preciziranja bolesti.
Rođen je u Torinu 8. novembra 1942. Za prvi tim Intera debitovao je 10. juna 1961. protiv Juventusa, kada je klub, u znak protesta, na teren izveo omladinski sastav i izgubio 9:1, a jedini gol za Nerazure tog dana dao je baš Macola. Trener Elenio Erera ga je ubrzo prebacio sa pozicije centarfora u napadača koji igra između linija, ulogu u kojoj je odigrao ostatak karijere.
Sedamnaest sezona i brojka oko koje se izvori razilaze
Na 565 zvaničnih utakmica za Inter, Macola je postigao 158 golova, prema podacima Asošijeted presa. Klupski izvori navode nešto veću cifru, 161. Bez obzira koja je tačna, reč je o jednom od najproduktivnijih napadača u istoriji kluba, sa kojim je osvojio četiri titule prvaka Italije, dva Kupa šampiona i dva Interkontinentalna kupa. U sezoni u kojoj je Inter osvojio Kup šampiona bio je i najbolji strelac tog takmičenja, a naredne sezone i najbolji strelac Serije A.
Posle igračke karijere, koju je završio 1977, Macola je ostao vezan za klub. Bio je sportski direktor Intera od 1995. do 1999, a i posle toga redovan gost na treninzima i u klupskim prostorijama.
Reprezentacija, „štafeta” sa Riverom i tragedija iz detinjstva
Za reprezentaciju Italije odigrao je 70 utakmica i postigao 22 gola, uz nastupe na tri svetska prvenstva. Sa Italijom je osvojio Evropsko prvenstvo 1968, a 1970. u Meksiku igrao je finale Svetskog prvenstva. Na tom šampionatu je selektor Feručo Valkaređi njega i Đanija Riveru smenjivao tokom mečeva, obično Macolu u prvom poluvremenu, a Riveru posle pauze. Sistem je ostao upamćen kao „štafeta” i decenijama posle ostao je jedna od najvećih tema za raspravu u italijanskom fudbalu. Godinu dana kasnije, 1971, Macola je bio drugi u izboru za Zlatnu loptu, iza Johana Krojfa.
Njegov put do vrha nije bio lak od početka. Otac Valentino Macola, kapiten legendarnog Velikog Torina, poginuo je u avionskoj nesreći kod Superge 1949, kada je Sandro imao samo šest godina. Porodica se posle tragedije raspala, a Sandro je tek godinama kasnije saznao da ima brata, Feruča Macolu.
Oproštaj kluba, saveza i vlade
Inter je smrt saopštio izjavom potpisanom u ime celog kluba.
Internacionale, njegov predsednik Đuzepe Marota, potpredsednik Havijer Zaneti, trener Kristijan Kivu i njegov stručni štab, igrači i svi u klubu, sa dubokim bolom oplakuju odlazak Sandra Macole, legende nerazuri boja i svetskog fudbala. Sandro Macola bio je jedan od najvećih fudbalera u istoriji. Ne samo u istoriji nerazurija.
Na saučešće se oglasio i Đovani Malago, predsednik Italijanskog fudbalskog saveza.
Odlazak Sandra Macole izvor je duboke tuge za mene i za ceo italijanski fudbal. Izgubili smo legendu, jednog od onih koji su naš fudbal učinili velikim na svetskoj sceni. Sandro je bio ikona, kapiten i šampion koji je obeležio jednu epohu i postao deo naše zajedničke memorije.
Malago je pomenuo i Macolinog oca.
Bio je Valentinov sin, čovek koji je uspeo da monumentalno prezime pretvori u podjednako veliko nasleđe, izgrađeno na talentu, ličnosti, hrabrosti i izuzetnoj čovečnosti.
Premijerka Italije Đorđa Meloni oprostila se od Macole na društvenim mrežama.
Odlaskom Sandra Macole gubimo velikog šampiona i jednu od najvoljenijih ličnosti u istoriji italijanskog fudbala. Legenda Intera i reprezentacije, evropski šampion 1968, generacijama Italijana doneo je radost i strast, ostavivši neizbrisiv trag u našoj naciji.
Milan, večiti gradski rival Intera, nazvao je Macolu „istorijskim i lojalnim rivalom, legendom Intera i reprezentacije, protagonistom istorije italijanskog fudbala”. Macola je bio i televizijski komentator, između ostalog na finalima svetskih prvenstava 1982. i 2006, oba puta kada je titulu osvajala Italija.
Sam klub je na kraju saopštenja podsetio kako je Macola želeo da bude zapamćen, po sopstvenim rečima, kao neko ko se bori i kada je pobeda nemoguća, poput one utakmice iz 1961. u kojoj je izgubio 9:1, a ipak dao gol.
Sahrana Sandra Macole zakazana je za ponedeljak, u bazilici Svetog Ambrozija u Milanu, istoj crkvi u kojoj je pre mesec dana sahranjen još jedan velikan italijanskog fudbala, Franko Baresi.
