Izetbegović izazvao buru izjavom o građanskom ratu u BiH
Izjava Bakira Izetbegovića o karakteru rata u BiH izazvala oštre reakcije Naroda i pravde i SDP-a, SDA tvrdi da je izvučena iz konteksta uoči oktobarskih izbora.
Predsednik Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović izazvao je oštre reakcije u Sarajevu pošto je rat u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih opisao formulacijama koje, prema oceni tri stranke vladajuće koalicije u Federaciji BiH, relativizuju odgovornost za agresiju, prvenstveno Srbije, a u jednom periodu rata i Hrvatske. Izjava je pala 28. avgusta na sednici Predsedništva SDA u Kiseljaku, u trenutku kada se u Srbiji i entitetu Republika Srpska i dalje otvoreno veliča pravosnažno osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić, pa svaka rasprava o karakteru rata u regionu odmah dobija težinu i van granica Bosne i Hercegovine.
Govoreći o posleratnoj tranziciji zemlje, prelasku iz jednopartijskog sistema u višestranačku demokratiju i ekonomskim procesima nakon rata, Izetbegović je, čitajući sa papira, rekao:
Imali smo srušene odnose među narodima kroz građanski rat, kroz rat koji dobiva elemente građanskog rata, kroz agresiju kada se pretvorila djelomično u to.
Upravo ta formulacija, građanski rat i rat koji dobiva elemente građanskog rata, pokrenula je lavinu reakcija bošnjačkih stranaka koje čine takozvanu Trojku na vlasti u Federaciji BiH: Naroda i pravde, Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine i Naše stranke.
Prvi su reagovali iz Naroda i pravde, koji su u saopštenju naveli da je izjava izazvala ozbiljnu zabrinutost, posebno zato što je, prema njihovim navodima, deo govora zabeležen i na snimcima medija koji su pratili obraćanje u Kiseljaku. Iz stranke su istakli da je Izetbegović sporni deo pročitao sa papira, čime se, kako ocenjuju, umanjuje mogućnost da je reč o slučajnom lapsusu.
Stoga pozivamo Bakira Izetbegovića, kao lidera SDA i kandidata za člana Predsjedništva BiH, da bosanskohercegovačkoj javnosti objasni ovu izjavu i kvalifikaciju agresije na Bosnu i Hercegovinu kao građanskog rata.
Iz Naroda i pravde su se pozvali i na presude domaćih i međunarodnih sudova, kao i na Dejtonski mirovni sporazum, tvrdeći da je time potvrđeno da je reč o međunarodnom oružanom sukobu, a ne o unutrašnjem obračunu. Otvorili su i pitanje da li Izetbegović takvom retorikom priprema teren za eventualnu buduću saradnju SDA sa SNSD-om i HDZ-om, strankama koje otvoreno osporavaju kvalifikaciju agresije.
Oštrije je reagovala Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine, koja je poručila da Izetbegović nema pravo da prepravlja istoriju. Iz SDP-a su ocenili da korišćenje termina građanski rat nije bezazlena omaška ni semantičko pitanje, nego relativizacija agresije na međunarodno priznatu Republiku Bosnu i Hercegovinu, obeleženu ratnim zločinima, opsadama gradova, masovnim grobnicama i genocidom u Srebrenici.
U Srebrenici je počinjen genocid. To nije stvar stranačkog ukusa, nego utvrđena činjenica.
Iz SDP-a su dodali pitanje da li je ovo nova politika SDA i da li je stranka Bakira Izetbegovića spremna da zbog predizbornih interesa prihvati retoriku onih koji, prema njihovoj oceni, decenijama negiraju agresiju i genocid. Od SDA su zatražili da se javno ogradi od kvalifikacija koje bi mogle biti iskorišćene za relativizaciju presuđenih zločina.
Iz SDA su optužbe odbacili kao, kako su naveli, jeftine spinove Trojke kojima se pokušava skrenuti pažnja sa rezultata aktuelne vlasti. U stranci tvrde da je izjava izvučena iz konteksta i da je u celokupnom obraćanju reč bila o tome kako je Bosna i Hercegovina, uprkos ratnim posledicama, uspevala da napreduje sve do dolaska Trojke na vlast. Podsetili su i na ranije javne nastupe Izetbegovića, u kojima je govorio o agresiji na Bosnu i Hercegovinu, genocidu i udruženom zločinačkom poduhvatu.
Nikakvi izrezani snimci, izvlačenje izjava iz konteksta, tendenciozna tumačenja stavova Izetbegovića i SDA neće pomoći katastrofalnoj nametnutoj garnituri.
Iz SDA su tim povodom kritikovali i aktuelnu vlast u Federaciji BiH, navodeći zaustavljanje evropskog i NATO puta, zatvaranje industrijskih postrojenja i rast javnog duga kao probleme za koje smatraju da su važniji od tumačenja jedne rečenice iz dužeg izlaganja. Stranka je uzvratila i kritikama na račun odnosa Trojke prema SNSD-u i HDZ-u, podsećajući na ranije kontakte i političku saradnju predstavnika tih stranaka.
Zašto se spor zahuktava baš sada
Razmena optužbi dolazi uoči opštih izbora u Bosni i Hercegovini, zakazanih za oktobar 2026, na kojima će Izetbegović, prema najavama iz SDA, biti kandidat za člana Predsedništva BiH. U takvom rasporedu svaka izjava o karakteru rata devedesetih dobija političku težinu koja prevazilazi tumačenje jedne rečenice, jer direktno zadire u pitanje odgovornosti za agresiju, temu na kojoj i SDA i Trojka grade deo predizborne pozicije.
Za Beograd je spor u Sarajevu značajan iz dva razloga. Prvi je što se svaka relativizacija agresije na Bosnu i Hercegovinu, po tumačenju Naroda i pravde i SDP-a, odnosi prvenstveno na odgovornost Srbije, a delimično i Hrvatske. Drugi je što se spor odvija u trenutku kada je veličanje Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid u Srebrenici i ratne zločine, i dalje prisutno u javnom prostoru Srbije i Republike Srpske, pa svaka nova formulacija o karakteru rata u regionu odmah ulazi u već zaoštrenu raspravu o istorijskom sećanju na prostoru bivše Jugoslavije.
Tanjug je vest o reakcijama preneo 31. avgusta, a ni SDA ni stranke Trojke do tog trenutka nisu najavile da će spor iznositi pred neko telo van javnih saopštenja. Kako će formulacija o građanskom ratu uticati na predizbornu kampanju u Bosni i Hercegovini, pokazaće nedelje koje prethode oktobarskim izborima.
