Preminuo Raif Dizdarević, predsednik Predsedništva SFRJ

Raif Dizdarević, poslednji čovek koji je stajao na čelu Predsedništva SFRJ pre nego što je ta institucija izgubila svaku stvarnu moć da drži federaciju na okupu, preminuo je danas u Sarajevu. Za Beograd je ovo više od beleške iz nekrologa, jer je Dizdarević vodio kolektivno telo koje je od Titove smrti 1980. godine bilo poslednja brana protiv otvorenog sukoba republika, a upravo se u godinama posle njegovog mandata ta brana raspala i povukla za sobom čitav prostor bivše zajedničke države, uključujući i Srbiju.

Vest je prvi objavio istoričar Husnija Kamberović na svom Fejsbuk profilu, a preneo ju je i N1, koji navodi da je Dizdarević preminuo u sto​toj godini. Glas Srpske, pozivajući se na portal Kliks, piše da je preminuo jutros u sedam časova u Sarajevu, ali starost pri tome ne navodi, samo datum i mesto rođenja: deveti decembar 1926. godine u Fojnici. Pojedini drugi mediji pišu da je imao 99 godina, razlika koja dolazi iz same konvencije računanja, jer bi devedeset deveti rođendan proslavio tek u decembru ove godine.

Od partizana do šefa jugoslovenske diplomatije

Dizdarević je u Narodnooslobodilačku borbu stupio 1943. godine, kao sedamnaestogodišnjak, a u članstvo Komunističke partije Jugoslavije primljen je 1945, odmah po završetku rata. Naredne godine proveo je u organima bezbednosti, najpre u Odeljenju za zaštitu naroda, potom u Upravi državne bezbednosti, pre nego što je 1951. prešao u diplomatsku službu.

Tu je izgradio karijeru koja ga je provela kroz najosetljivije tačke hladnoratovske Evrope: službovao je u ambasadi u Bugarskoj od 1951. do 1954, u Sovjetskom Savezu od 1956. do 1959, i u Čehoslovačkoj od 1963. do 1967, u godinama kada je jugoslovenska nesvrstana politika balansirala između blokova. Godine 1972. postao je pomoćnik saveznog sekretara za inostrane poslove, a odatle su usledile i republičke i savezne funkcije: predsednik Predsedništva SR Bosne i Hercegovine od aprila 1978. do aprila 1982, potom predsednik Skupštine SFRJ od 1982. do 1984, i savezni sekretar za inostrane poslove od 1984, funkciju na kojoj je Jugoslaviju predstavljao i u Pokretu nesvrstanih.

Godina na čelu federacije koja je već pucala po šavovima

Na čelo Predsedništva SFRJ došao je 15. maja 1988. i tu dužnost obavljao tačno godinu dana, do 15. maja 1989. Mandat mu je pao u period kada je jugoslovenska federacija već bila duboko u ekonomskoj krizi, sa hiperinflacijom koja je razjedala standard, i u političkoj krizi koja se otvoreno ticala statusa Kosova i odnosa između republika, tema koje su nekoliko godina kasnije odredile sudbinu cele zemlje. Za razliku od nasleđenih rotacija koje su ranije prolazile gotovo neprimećeno, njegova godina na čelu Predsedništva odigrala se pred očima javnosti koja je već znala da sistem kolektivnog vođstva, osmišljen da spreči koncentraciju vlasti posle Titove smrti, ne može da zameni jedinstvenog arbitra kada republike krenu svaka svojim putem.

Posle povlačenja iz aktivne politike, Dizdarević je ostao da živi u Sarajevu i posvetio se pisanju. Objavio je memoarske knjige “Od smrti Tita do smrti Jugoslavije” i “Vrijeme koje se pamti”, u kojima je iz prve ruke opisivao raspad institucija koje je sam vodio, i koje danas, uz njegovu smrt, ostaju jedno od retkih svedočanstava iznutra o poslednjim godinama zajedničke države.

Njegov odlazak zatvara još jednu stranicu generacije koja je Jugoslaviju gradila iz partizanskog pokreta i vodila je kroz Hladni rat, a čiji članovi, iz Beograda gledano, sve ređe mogu sami da posvedoče o tome kako je izgledao sistem vlasti koji se srušio pre nego što su ratovi devedesetih uopšte počeli. Detalje o komemoraciji i poslednjem ispraćaju, prema najavama iz Sarajeva, tek treba objaviti.