Huti preuzeli ostrvo Perim, kontrolišu ceo Bab el Mandeb

Cena barela nafte je u četvrtak prešla granicu od 100 dolara, prvi put od sredine maja, a razlog leži na obali Crvenog mora. Jemenski Huti su u petak, 11. septembra, zauzeli ostrvo Perim, poznato i kao Mejun, u moreuzu Bab el Mandeb, i time preuzeli kontrolu nad celom jemenskom obalom Crvenog mora. Za Srbiju, koja veći deo nafte i derivata uvozi, svaki novi skok cene sirove nafte na svetskom tržištu prenosi se i na cene goriva kod kuće, pa se ono što se dešava u uskom moreuzu između Jemena i Afričkog roga oseti i u Beogradu.

Ofanziva koja je trajala 18 sati

Prema rečima lokalnog zvaničnika jemenske vlade i svedoka na terenu, čamci sa naoružanim borcima Huta stigli su na ostrvo Mejun pošto su ga dan ranije napustile vladine snage. Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je za Euronews da su “Huti završili preuzimanje područja Bab el Mandeba i ostrva Mejun, koje se nalazi u sredini moreuza”. Svedok je dodao da naoružani ljudi “raspoređuju se duž obale Bab el Mandeba i voze se unaokolo vojnim vozilima”.

Iste večeri stigle su vesti da su Huti zauzeli i gradić Dubab i obalsko selo Murad. Time je, u ofanzivi koja je trajala 18 sati, cela jemenska obala Crvenog mora prešla pod njihovu kontrolu. Kako je portal Srpske Novine pisao u tekstu “Huti zauzeli Mohu, nafta preko 100 dolara po barelu”, dan ranije, u četvrtak 10. septembra, Huti su posle raketnih napada i desanta s mora zauzeli lučki grad Mohu i ostrvo Zukar, najveće od tri glavna ostrva u crvenomorskom arhipelagu severnije od Bab el Mandeba.

Više od 2.000 vojnika opkoljeno

Vojni izvori jemenske vlade saopštili su da su Huti opkolili vladine trupe na Haniskim ostrvima, gde je ostalo više od 2.000 vojnika. Nije im poznata sudbina tih vojnika, ali smatraju da im je naređeno da se predaju. Prema rečima jednog visokog vojnog zvaničnika, opkoljene snage su od vlasti zatražile “spasavanje, hranu i vodu i skidanje opsade”, za šta bi bila neophodna vazdušna podrška.

Agencija Ujedinjenih nacija za migracije saopštila je u petak da je ofanziva do tog dana odnela više od 500 života i raselila oko 46.000 ljudi, uz napomenu da broj raste iz sata u sat. Organizacija je pozvala sve strane u sukobu da “garantuju bezbedan humanitarni pristup i zaštite civile, humanitarne radnike i imovinu na terenu”.

Cena nafte i naftovod pod napadom

Bab el Mandeb i Hormuski moreuz zajedno provode više od 25 odsto svetske pomorske trgovine sirovom naftom i naftnim derivatima, dok kroz Crveno more prolazi blizu jedne trećine svetskog kontejnerskog prometa. Direktorka u Sufan centru Kerolajn Rouz objašnjava zašto je preuzimanje Perima i cele jemenske obale posebno osetljivo za brodarske kompanije.

Umesto da idu kroz Crveno more, Suec, pa Evropu, sada moraju da traže mnogo teži put kroz Aziju, oko Kapa dobre nade, pa Atlantikom do Evrope. To putovanju dodaje nedelje, veća osiguranja zbog širenja dronova, kao i ukupan rizik, trošak i potrebe za posadom, rekla je Rouz za Euronews.

Kriza se u petak proširila i na kopno. Saudijsko ministarstvo energetike potvrdilo je da je zbog serije napada dronovima obustavljen rad naftovoda Istok Zapad, ključne alternative za izvoz nafte koja ne prolazi kroz Hormuski moreuz. Rijad je saopštio da su dronovi lansirani iz Iraka, dodajući da za sada neće uzvratiti udarom, na molbu iračkog premijera, ali da zadržava pravo da preduzme sve neophodne mere za zaštitu svog suvereniteta, bezbednosti i ključnih objekata. Iračka vlada je u subotu ujutru smenila jednog vojnog komandanta, pošto je istraga potvrdila da su najnoviji napadi dronovima na Saudijsku Arabiju krenuli sa iračke teritorije.

Ko šta kaže o bezbednosti plovidbe

Politbiro Huta je pokušao da umiri strahove za međunarodnu trgovinu. Hazem al Asad, član politbiroa pokreta, izjavio je da su “sloboda plovidbe i međunarodna trgovina u Crvenom moru i Bab el Mandebu bezbedni i uredni”. Vojni portparol Huta Jahja Sari je iste večeri to precizirao, rekavši da je “pomorska plovidba bezbedna za sve kompanije osim za saudijske brodove, koji su već zabranjeni”. Razlika između dve izjave nije slučajna: politbiro govori javnosti o slobodnoj trgovini uopšte, dok vojni portparol otvoreno zadržava pravo da gađa saudijske brodove.

Tramp između Rijada i Teherana

Sa diplomatske strane, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je, prema izvorima upoznatim sa razgovorima, u najmanje dva razgovora sa predsednikom Donaldom Trampom u poslednja 24 sata tražio vazdušne udare na Hute. Tramp je do sada odbijao direktnu vojnu akciju, ali je pristao da pomogne Rijadu u određivanju ciljeva i razmeni obaveštajnih podataka, prema američkom zvaničniku i osobi upoznatoj sa stvarju.

U julu je Tramp poručio da će Vašington reagovati ukoliko Huti pokušaju da blokiraju pomorski saobraćaj u Crvenom moru, posle višenedeljnih američkih udara koji su od marta 2025, na početku njegovog drugog mandata, pogodili niz vojnih i industrijskih ciljeva Huta. Ipak, Vašington navodno okleva da se sada dodatno uključi jer je već zauzet sopstvenim ratom sa Iranom, koji traje od februara.

Rašad al Alimi, koji predsedava Predsedničkim liderskim savetom priznate jemenske vlade, pozvao je u četvrtak arapske i druge zemlje da pomognu odbranu jemenskih obala. Tokom sastanka sa egipatskim ambasadorom poručio je:

Zaštita jemenskih obala i uspostavljanje državne kontrole nad teritorijom, lukama i vodama jeste zajednički jemenski, egipatski, arapski i međunarodni interes.

Iran čestita “ubedljivu pobedu”

Iransko ministarstvo inostranih poslova je u petak, u prvoj zvaničnoj reakciji na ofanzivu Huta, pozvalo na prekid saudijske blokade Jemena i hitan nastavak pregovora, ocenivši da se jemenski problemi ne mogu rešiti ni blokadom ni vojnim savezima. Mohamad Mokber, savetnik iranskog ajatolaha Mojtabe Hamneija, čestitao je Hutima na, kako je naveo, “ubedljivoj pobedi”. Vašingtonski institut za proučavanje rata ocenio je istog dana da ofanziva Huta ide u prilog iranskim ciljevima u okviru šire regionalne kampanje protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, uz napomenu da Huti i dalje nezavisno odlučuju koliko će podržati konkretne iranske interese.

Brisel ćuti, Pakistan oprezan

Evropska služba za spoljne poslove je ranije te nedelje oštro osudila napade Huta i pozvala pokret da prekine sve napade unutar i van Jemena, uključujući napade na komercijalne brodove u Crvenom moru, i da poštuje rezolucije Ujedinjenih nacija. Do trenutka objavljivanja ovog teksta iz Brisela nije stigla zvanična reakcija na pad Perima i cele jemenske obale. Operacija Aspidis, pomorska misija Evropske unije sa 27 članica sa sedištem u Džibutiju, zadužena je za zaštitu slobode plovidbe u Crvenom moru i Adenskom zalivu, ali njen sadašnji mandat ne pokriva ofanzivno delovanje protiv položaja Huta na kopnu ili na ostrvima. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas je sredinom jula rekla za Euronews da su razgovori o proširenju tog mandata već u toku.

Prošlog meseca je Saudijska Arabija sa Turskom i nuklearnim Pakistanom u Meki potpisala sporazum o uzajamnoj odbrani, ali izgleda malo verovatno da bi se ijedna od te dve zemlje stvarno uključila u sukob. Pakistanski ministar odbrane Havadža Asif je u utorak izjavio da će Pakistan “poštovati” sporazum “ukoliko za tim bude potrebe”. Već sledećeg dana, pakistansko Ministarstvo inostranih poslova je saopštilo drugačiju ocenu, navodeći da je mekanski sporazum “odbrambeni savez usmeren na odvraćanje” i da trenutno nije predviđena nikakva akcija. Portparol tog ministarstva Sajad Hajder Kan rekao je na nedeljnom brifingu za novinare da “se to trenutno uopšte ne razmatra” i da će Islamabad “delati u skladu sa sporazumom” tek kada za to dođe vreme.

Nije poznato kada bi jemenska vlada mogla da pokrene protivofanzivu za povratak izgubljene obale, niti da li će pad Perima ubrzati odluku Brisela o proširenju mandata misije Aspidis.