Karan: Deset godina od referenduma za 9. januar
Predsednik Republike Srpske Siniša Karan: deset godina od referenduma na kome je 99,81 odsto građana podržalo obeležavanje 9. januara kao Dana Republike Srpske.
Deset godina od referenduma kojim su građani Republike Srpske odlučili da se 9. januar obeležava kao Dan Republike, predsednik Siniša Karan poručio je da ta godišnjica nije samo podsećanje na uspešno organizovan dan glasanja, nego obaveza da Srpska čuva svoje ustavne nadležnosti. Za Beograd, koji politički razvoj u Banjaluci prati sa istom pažnjom kao razvoj događaja u Briselu ili Vašingtonu, izjava dolazi u trenutku kada se pitanje ustavnog položaja Republike Srpske ponovo otvara u razgovorima o budućnosti Bosne i Hercegovine.
Referendum je održan 25. septembra 2016. godine, a građani su odgovarali na pitanje: „Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske?” Potvrdno je glasalo 99,81 odsto onih koji su izašli na biračka mesta, odnosno 677.771 birač, prema rezultatima koje je tada utvrdila Narodna skupština Republike Srpske. Datum 9. januar obeležava dan kada je 1992. godine proglašena Republika Srpska.
Glasanju je prethodio spor pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, koji je 2015. godine utvrdio da odredba o 9. januaru kao Danu Republike nije u skladu sa Ustavom BiH. U septembru 2016. Sud je privremenom merom pokušao da zaustavi raspisivanje referenduma, a pošto je glasanje ipak održano, kasnije je poništio njegove rezultate. Karan, koji je tokom referenduma predsedavao Republičkom komisijom za njegovo sprovođenje, u izjavi povodom godišnjice nije osporio postojanje tih odluka, ali je ocenio da nijedna od njih ne može izbrisati činjenicu da je glasanje održano i da su građani dali jasan odgovor.
„Dejtonski ustavni položaj Srpske neće se očuvati prigodnim izjavama. Čuva se znanjem, upornošću, odgovornim odlukama i spremnošću da se o najvažnijim pitanjima razgovara i dogovara direktno sa narodom”, poručio je Karan.
Predsednik Republike Srpske podsetio je i na uređenje iz Aneksa 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma, po kojem Bosnu i Hercegovinu čine dva ravnopravna entiteta, Republika Srpska i Federacija BiH, i ocenio da se poredak uspostavljen tim sporazumom mora primenjivati onako kako je napisan. Zaključio je da je referendum iz 2016. pokazao da Srpska ima institucionalni kapacitet da sprovede republičko izjašnjavanje i pod izuzetnim političkim pritiskom, a da odluka o tome kada će se narod ponovo neposredno pitati ostaje u nadležnosti njenih institucija.
„Republika Srpska ima ustavni glas svojih institucija, a kada za to postoji osnov i potreba, ima i neposredan glas svog naroda”, naveo je Karan.
Pitanje ustavnih nadležnosti Republike Srpske i dalje je otvoreno u odnosima Banjaluke i Sarajeva, a svaka nova izjava predsednika Srpske o Dejtonu neposredno se odražava i na položaj Beograda u regionalnim razgovorima o budućnosti Bosne i Hercegovine.
