Disciplinski postupak protiv četiri stražara zbog bekstva iz zatvora u Prokuplju
Mesec dana posle bekstva dvojice osuđenika kroz rupu u plafonu, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pokrenula postupke protiv stražara, dok begunci i dalje nisu pronađeni.
- Pokrenut disciplinski postupak protiv 4 pripadnika Službe za obezbeđenje po članu 109 Zakona o državnim službenicima.
- Jedan stražar suspendovan i udaljen sa posla istog dana.
- Dvojica osuđenika pobegla kroz rupu u plafonu i preko krova u noći 14. na 15. maj, jedan od njih je imao još četiri meseca do kraja kazne.
- Begunci i dalje nisu pronađeni, izveštaji o internoj kontroli nose oznaku poverljivosti.
Mesec dana posle bekstva dvojice osuđenika iz Okružnog zatvora u Prokuplju, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pokrenula je disciplinske postupke protiv četiri pripadnika Službe za obezbeđenje. Postupci se vode po članu 109 Zakona o državnim službenicima. Jedan stražar je istog dana kada je bekstvo otkriveno suspendovan i udaljen sa posla.
Dvojica osuđenika napustila su zavod u noći između 14. i 15. maja. Prema dosadašnjim navodima, probili su rupu u plafonu, popeli se na krov i preko njega prešli van kruga ustanove. Jedan od begunaca, prema nezvaničnim saznanjima, izdržavao je kaznu zbog krađe i imao je još svega četiri meseca do njenog isteka. To je jedan od detalja oko kog se i danas vrti najviše pitanja, jer bi izlazak na slobodu uskoro usledio i bez bekstva.
Od trenutka kada je nestanak primećen, dvojica osuđenika nisu pronađena. Potraga traje, ali se o njenom toku govori uzdržano. Izveštaji o internoj kontroli koja je usledila nose oznaku poverljivosti, pa okolnosti pod kojima je propust nastao za sada ostaju van očiju javnosti.
Kako su uslovi u zgradi iz 1878. uticali na bezbednost?
Zgrada Okružnog zatvora u Prokuplju podignuta je davne 1878. godine. Reč je o objektu čije se izmeštanje na novu lokaciju planira upravo zbog dotrajalosti. Stari materijali, slaba konstrukcija plafona i krova, kao i raspored prostorija u zgradi koja je projektovana po standardima 19. veka, otvaraju ozbiljno pitanje da li je tako stara zgrada uopšte mogla da pruži savremeni nivo obezbeđenja.
Pravno gledano, disciplinski postupak protiv stražara i procena stanja same zgrade su dva odvojena pitanja. Član 109 Zakona o državnim službenicima odnosi se na povredu radne dužnosti pojedinca, a ne na investiciono stanje objekta. Pripadnici Službe za obezbeđenje u ovoj fazi imaju status lica protiv kojih je postupak pokrenut, što ne znači da je njihova odgovornost utvrđena. Disciplinska odgovornost se dokazuje u postupku i može da se završi različito, od oslobađanja do mere udaljenja iz službe.
Ipak, navod o dotrajaloj zgradi koja čeka izmeštanje ne može da se odvoji od pitanja nadzora. Ako je objekat poznat kao dotrajao, utoliko je veće pitanje kako je organizovano čuvanje osuđenika u njemu i da li su uslovi rada stražarima dopuštali da na vreme primete prodor kroz plafon.
Šta dalje sa odgovornošću i samim objektom?
Sledeći korak je vođenje disciplinskih postupaka do kraja i utvrđivanje da li je bilo propusta u radu pojedinaca. Paralelno teče i potraga za dvojicom begunaca, čiji ishod za sada nije poznat. Treće pitanje, ono o sudbini same zgrade, ostaje na nivou ranije najavljenog izmeštanja na novu lokaciju.
Za javnost je problematično to što institucije o okolnostima ćute, a izveštaji o kontroli su poverljivi. Transparentnost u ovakvim slučajevima ne znači otkrivanje operativnih detalja potrage, već jasan odgovor na pitanje kako je do bekstva uopšte došlo i ko za to snosi odgovornost.
Da li dotrajao objekat iz 1878. godine može da bude opravdanje za bezbednosni propust, ili je upravo poznato stanje zgrade trebalo da znači pojačan, a ne slabiji nadzor?
