Voždovac: u stanu pronađeno telo starijeg muškarca

U stanu na Voždovcu pronađeno je telo starijeg muškarca. Po nezvaničnim saznanjima, reč je o osobi rođenoj 1939. godine. Na lice mesta izašli su policija i ekipa Hitne pomoći, koji su obavili uviđaj. Vest je u javnost dospela 21. juna.

Sumnja se da je smrt nastupila znatno ranije. Po dostupnim informacijama, čovek je preminuo pre više od deset dana. To znači da je telo u stanu ostalo neotkriveno gotovo dve nedelje. Zvanični nalaz o tačnom vremenu i uzroku smrti biće poznat tek posle obdukcije i okončanja istrage.

U ovom trenutku nema naznaka da je posredi krivično delo. Uviđaj u slučajevima naprasne smrti standardni je postupak. On služi da se isključe okolnosti koje bi ukazivale na nasilje ili na umešanost druge osobe. Dok se nalazi ne objave, svaka druga ocena bila bi preuranjena.

Kako čovek ostane neotkriven deset dana?

Pitanje koje ostaje posle ovakvih vesti nije pravne, već ljudske prirode. Stan u zgradi nije izolovana kuća na kraju sela. Oko njega su komšije, hodnici, liftovi, poštanski sandučići. Pa ipak, prođe deset dana pre nego što neko primeti da se vrata ne otvaraju.

Odgovor je obično prozaičan. Stariji ljudi koji žive sami često nemaju svakodnevni kontakt ni sa kim. Deca su u inostranstvu ili u drugom gradu. Supružnik je možda preminuo ranije. Komšije se smenjuju, a anonimnost velikog grada čini da odsustvo jednog stanara dugo niko ne registruje.

Statistika u Srbiji to potvrđuje. Udeo domaćinstava u kojima živi samo jedna starija osoba raste iz godine u godinu. Voždovac, sa svojim brojnim stambenim blokovima podignutim sedamdesetih i osamdesetih godina, danas je jedna od opština sa izraženo starijim stanovništvom. Mnogi od tih stanova vremenom postanu domovi u kojima čovek ostari sam.

Šta ovakav slučaj govori o gradu?

Nije reč o senzaciji, već o tihoj pojavi koju grad lako previdi. Smrt starije osobe koja danima ostane neprimećena nije incident pojedinca. Ona je ogledalo društvene mreže koja se oko tog čoveka istanjila do pucanja.

Postoje mehanizmi koji bi tu prazninu mogli da popune. Patronažne službe, gerontodomaćice, redovni telefonski pozivi centara za socijalni rad. Tamo gde te mreže funkcionišu, ovakvi slučajevi se otkrivaju brže, a ponekad i sprečavaju. Tamo gde ih nema, na red dolazi komšija koji oseti miris ili poštar koji primeti da se sandučić preliva.

Ovaj slučaj na Voždovcu još nije zatvoren. Dok se ne objave zvanični nalazi, ostajemo pri činjenicama: stariji čovek, sam u stanu, pronađen mnogo dana nakon smrti. Sve ostalo je posao istrage.

Koliko često zastanemo i pomislimo na suseda koga danima nismo videli?