Novi Sad: prodavali tajne iz baze MUP-a i pravili lažne pasoše
U nastavku akcije zapocete 9. juna privedene su osobe osumnjicene da su odavale poverljive podatke iz baze MUP-a i izradjivale lažne biometrijske pasoše za vodje mafijaških klanova, po tarifi od 30.000 do 50.000 evra.
- Akcija je nastavak istrage zapocete 9. juna 2026.; privedene su osobe S.A. i B.Š.
- Osumnjiceni su, navodno, odavali podatke iz jedinstvene baze MUP-a stranim kriminalcima i osobama sa poternica.
- Izradjivali su, kako se sumnja, originalne biometrijske pasoše i licne karte sa lažnim podacima.
- Cena falsifikovanih dokumenata kretala se od 30.000 do 50.000 evra.
Policija je u Novom Sadu nastavila akciju protiv osoba osumnjicenih da su poverljive podatke iz baze Ministarstva unutrašnjih poslova prodavale stranim kriminalcima. U najnovijem koraku privedene su dve osobe, koje se u istrazi vode pod inicijalima S.A. i B.Š.
Akcija je nastavak istrage koja je zapoceta 9. juna ove godine. Tada su prvi put na meti istražitelja bili oni za koje se sumnja da su zloupotrebljavali pristup jedinstvenoj informacionoj bazi MUP-a. Po nezvanicnim saznanjima, jedan od osumnjicenih je policijski službenik koji je više puta neovlašceno pristupao bazi koristeci sopstvenu službenu lozinku.
Tereti ih se da su podatke iz baze prosledjivali opasnim stranim beguncima i vodjama kriminalnih grupa, ukljucujuci osobe za kojima su raspisane poternice. Rec je o informacijama koje su tim ljudima omogucavale da izbegnu hapšenje, prate rad policije ili pripreme nove lažne identitete.
Kako je funkcionisao lanac falsifikovanih isprava?
Pored odavanja podataka, osumnjiceni se terete i za izradu falsifikovanih dokumenata. Prema navodima istrage, oni su pribavljali originalne biometrijske srpske pasoše i licne karte, ali sa lažnim licnim podacima. Takve isprave teško je otkriti jer su izradjene na pravim obrascima, kroz sistem koji inace izdaje verodostojne dokumente.
Klijenti ovog lanca, kako se sumnja, bili su strani državljani sa kriminalnim dosijeom i lideri mafijaških klanova. Za nove identitete plaćali su, prema saznanjima istrage, od 30.000 do 50.000 evra po kompletu dokumenata. Cena je zavisila od toga koliko je hitno i koliko je rizicno bilo obezbediti odredjeni identitet.
Falsifikovani biometrijski pasoš nije obican papir. On nosi cip sa licnim podacima i, kada je izradjen kroz zvanicni sistem, na granicnim prelazima deluje potpuno ispravno. Upravo zato je ovakav vid kriminala posebno opasan, jer omogucava osobama sa poternica da se nesmetano kreću pod tudjim imenom.
Zašto je curenje iz državne baze opasno?
Jedinstvena informaciona baza MUP-a sadrži osetljive podatke o gradjanima, vozilima, dokumentima i tekucim istragama. Pristup toj bazi strogo je ogranicen i evidentiran, pa svaki upit ostavlja trag. Istražitelji se sada oslanjaju na te tragove kako bi utvrdili koliko je puta i u koje svrhe baza bila zloupotrebljena.
Krivica nijednog od privedenih nije pravosnažno utvrdjena. Osumnjiceni se brane u skladu sa svojim pravima, a tužilaštvo nastavlja da prikuplja dokaze. Istraga je još u toku, pa se ocekuje da bi broj osumnjicenih i obim štete mogli da budu veći nego što se za sada zna.
Slucaj otvara i šire pitanje bezbednosti državnih baza podataka. Ako jedan zaposleni sa legitimnim pristupom može da iznese poverljive informacije, koliko su zaista zašticeni podaci miliona gradjana koji se cuvaju u sistemima MUP-a?
