Blace: prevrnuo se traktor u šljiviku, poginuo muškarac (60)

Muškarac star oko 60 godina izgubio je život u nedelju ujutru u sopstvenom voćnjaku nadomak Blaca. Prema prvim informacijama, nesreća se dogodila dok je obrađivao zasad šljiva, kada je iz još neutvrđenih razloga izgubio kontrolu nad traktorom. Mašina se prevrnula i prignječila ga, a povrede koje je zadobio bile su takve da mu nije bilo spasa.

Ekipa hitne medicinske pomoći stigla je brzo na teren, ali je na licu mesta mogla samo da konstatuje smrt. Policija je obavila uviđaj i prikuplja podatke o tome kako je do prevrtanja došlo.

Izvori se razlikuju u pogledu starosti stradalog, pa se u javnosti pominje da je imao 60, odnosno 65 godina. Do okončanja zvaničnih provera ostaje opreznija formulacija da je reč o muškarcu starom oko 60 godina iz okoline Blaca.

Šta se zna o nesreći

Po onome što je za sada poznato, čovek je radio uobičajen sezonski posao u svom voćnjaku. Šljivici u ovom delu Srbije najčešće su na blago nagnutom terenu, pa rad mašinama na kosini traži posebnu pažnju. Prevrtanje traktora jedna je od najčešćih i najtežih opasnosti u poljoprivredi, naročito kada vozač nema zaštitni ram ili ne koristi sigurnosni pojas.

Nadležni još nisu saopštili da li je do prevrtanja došlo zbog konfiguracije terena, tehničke neispravnosti mašine ili nekog drugog razloga. Uobičajeno je da se u ovakvim slučajevima nalaže veštačenje, koje treba da pokaže tačan sled događaja. Tek posle toga moći će preciznije da se govori o uzroku.

Smrtni slučajevi u poljoprivredi u Srbiji nisu retki, a najveći broj vezuje se upravo za starije domaćinstva i mašine starije proizvodnje. Statistike struke godinama upozoravaju da su traktori, posebno bez kabine sa zaštitnim ramom, među najopasnijim sredstvima rada na selu.

Zašto se nesreće sa traktorima stalno ponavljaju?

Odgovor je manje u nepažnji pojedinca, a više u kombinaciji faktora koji se godinama gomilaju. Veliki deo voznog parka na srpskim njivama čine decenijama stare mašine, kupljene polovne i bez modernih sigurnosnih sistema. Mnogi traktori nemaju zaštitni ram koji bi pri prevrtanju zadržao vozača, niti pojas koji bi ga zadržao u sedištu.

Tome se dodaje rad na nepristupačnom i nagnutom terenu, često u ranim jutarnjim satima ili pred mrak, kada je vidljivost slabija. Sezonski pritisak da se posao završi na vreme dodatno tera ljude da rade brzo, ponekad i umorni. Svaki od tih elemenata pojedinačno nije presudan, ali zajedno stvaraju uslove u kojima i mali propust može imati teške posledice.

Struka već godinama predlaže obavezne provere ispravnosti poljoprivrednih mašina i podsticaje za ugradnju zaštitnih ramova na starije traktore. Pitanje je da li će tek niz ovakvih tragedija pokrenuti konkretnije mere.

Za sada ostaje da nadležni okončaju uviđaj i utvrde tačan uzrok prevrtanja kod Blaca. Do tada se porodici stradalog upućuje saučešće, a javnosti ostaje da se zapita koliko bi ovakvih nesreća moglo da se izbegne boljom prevencijom.

Da li je vreme da kontrola ispravnosti poljoprivrednih mašina postane obavezna kao i tehnički pregled automobila?