Uhapšen zbog pretnji smrću ministru i tužiocu Stefanoviću

Policija je uhapsila muškarca iz Zemuna, osumnjičenog da je slao pretnje smrću ministru i javnom tužiocu Nenadu Stefanoviću. Hapšenje je izvršeno u Beogradu, dan nakon što je izdat nalog za pronalazak i lišenje slobode autora pretnji. U javnosti se, u skladu sa procesnim pravilima, koriste isključivo inicijali osumnjičenog.

Prema navodima policije, osumnjičeni je pretnje upućivao zloupotrebom društvenih mreža. Nadležni organi su ga identifikovali, locirali i uhapsili u kratkom roku. Krivica nije pravosnažno utvrđena.

Kako je teklo hapšenje

Redosled poteza bio je sažet. Nadležni tužilac je najpre izdao nalog za pronalazak i lišenje slobode osobe koja stoji iza pretnji. Policija je potom, koristeći podatke o nalogu i tragove ostavljene na mreži, došla do osumnjičenog.

Osumnjičeni, prema navodima istrage, ima prebivalište u Zemunu, a rodom je iz Rožaja. Uhapšen je bez incidenta. Nakon lišenja slobode usledilo je saslušanje i priprema materijala za nadležno tužilaštvo.

Pretnje upućene visokim funkcionerima pravosuđa zakon tretira ozbiljno. Ugrožavanje sigurnosti nosilaca pravosudnih funkcija nije isto što i uvreda ili oštra kritika. Reč je o delu koje se goni po službenoj dužnosti, bez obzira na to da li je pretnja izrečena uživo ili preko ekrana.

Pretnje su, kako se navodi, sadržale reči o ubistvu. Takve poruke, kada su usmerene na konkretnu osobu i imenovanog funkcionera, ne tretiraju se kao izliv besa na internetu. One postaju predmet krivičnog postupka od trenutka kada nadležni procene da postoji ozbiljnost namere.

Šta osumnjičenom stavlja na teret krivična prijava?

Protiv osumnjičenog je podneta, odnosno se priprema, krivična prijava nadležnom tužilaštvu. Kvalifikacija dela zavisi od sadržaja poruka i procene tužioca. U slučajevima pretnji nosiocima pravosudnih funkcija, u obzir dolaze dela iz grupe protiv sloboda i prava, kao i ona koja štite obavljanje javne dužnosti.

Digitalni trag je ovde presudan. Objave na mrežama ostavljaju metapodatke, vreme, uređaj i pristupne tačke. Upravo to je omogućilo brzu identifikaciju. Anonimnost na internetu je, u praksi, sve tanja zaštita za onoga ko piše pretnje.

Slučaj se uklapa u širi obrazac. Pretnje javnim funkcionerima, novinarima i tužiocima poslednjih meseci su češće u javnom prostoru. Institucije na njih odgovaraju bržim postupanjem, jer svaka nekažnjena pretnja podiže prag za sledeću.

Osumnjičeni ostaje na raspolaganju organima do daljih procesnih odluka. Tužilaštvo će odlučiti o eventualnom predlogu za pritvor i o konačnoj pravnoj kvalifikaciji. Do pravosnažne presude, on se smatra nevinim.

Ovaj postupak pokazuje koliko brzo institucije mogu da reaguju kada je meta pretnji nosilac pravosudne funkcije. Da li isti tempo očekujemo i kada su na udaru obični građani?