Bunar kod Lazarevca: muškarac izvučen sa dubine 13 metara

Dojava o čoveku zaglavljenom u bunaru stigla je Vatrogasno-spasilačkoj jedinici Lazarevac 19. septembra u 12.54. Muškarac se ranije tog dana spustio u bunar dubok 13 metara u selu Šopići, nadomak Lazarevca, da bi obavio radove na vodovodnim cevima.

Šopići su selo u opštini Lazarevac, jednoj od gradskih opština Beograda.

Prostor na dnu bunara je uzak. Dok je radio, muškarac se u jednom trenutku zaglavio i nije mogao sam da se pomeri ni gore ni dole. Skučenost i nedostatak vazduha izazvali su kod njega paniku. Očevici, koji su ga čuli ili videli u nevolji, tada su odmah pozvali pomoć.

Na teren je izašlo pet pripadnika vatrogasne jedinice, sa jednim vozilom. Do Šopića su stigli za pet minuta od dojave, brzinom koja je, s obzirom na okolnosti, bila presudna. Po dolasku su utvrdili da se muškarac nalazi na samom dnu bunara i da je pri svesti. Pristup do njega je, i pored toga, ocenjen kao izuzetno otežan zbog samog oblika i širine bunara.

Zašto prvi pokušaj spasavanja nije uspeo?

Prvi plan je bio da se u bunar spusti vatrogasac sa kompletnom zaštitnom opremom i izolacionim aparatom za disanje, standardnom opremom za rad u zatvorenom i potencijalno zagušljivom prostoru. Izolacioni aparat vatrogascu na leđima nosi sopstvenu bocu sa vazduhom, nezavisno od vazduha u prostoru u koji ulazi, ali takva oprema uz zaštitno odelo dodatno povećava obim tela onoga ko je nosi. Taj pokušaj nije uspeo. Prečnik bunara je bio preuzak za opremu te veličine, pa spasilac sa punom opremom fizički nije mogao da prođe kroz otvor do dna.

Spasioci su zato na licu mesta promenili taktiku. U bunar su počeli kontinuirano da upumpavaju svež vazduh, kako bi sprečili gušenje čoveka koji je i dalje čekao na dnu, izložen skučenom prostoru i lošem protoku vazduha. Tek nakon toga je jedan vatrogasac osiguran konopcima, bez glomazne opreme koja ranije nije mogla kroz uzak otvor, i spušten do dubine od 13 metara.

Akcija se završila bezbednim izvlačenjem. Muškarac je na površinu izveden pri svesti i odmah predat ekipi Hitne pomoći, koja ga je na licu mesta pregledala i zbrinula.

O identitetu muškarca, njegovim godinama niti o eventualnim povredama za sada nema zvaničnih podataka. Nije saopšteno ni da li je radove na vodovodnim cevima obavljao sam ili uz nečiju pomoć, niti kome bunar u Šopićima pripada.

Cela intervencija, od dojave do predaje muškarca Hitnoj pomoći, protekla je bez dodatnih komplikacija. Presudni momenat bio je trenutak kada su spasioci uvideli da standardna oprema ne staje u bunar i kada su, umesto da insistiraju na prvobitnom planu, brzo prešli na kombinaciju upumpavanja vazduha i spuštanja vatrogasca osiguranog samo konopcima. Taj obrt u taktici je, prema dosad iznetim podacima o toku akcije, omogućio da spasavanje bude završeno istog dana kada je i počelo.

Vreme između dojave i izvlačenja muškarca sa dna bunara u javno dostupnim podacima nije precizirano do minuta, ali redosled koraka je jasan: dolazak za pet minuta, neuspeo prvi pokušaj sa punom opremom, upumpavanje vazduha, pa tek onda spuštanje vatrogasca osiguranog konopcima do dubine od 13 metara. Svaki od tih koraka je, prema onome što je do sada poznato, sproveden bez prekida, sve dok muškarac nije bezbedno stigao do ekipe Hitne pomoći koja ga je čekala na površini.