Država ponovo obara akcize: dizel 220, benzin 196 dinara
Vlada po drugi put smanjuje akcize na naftne derivate da amortizuje skok cene nafte iznad 80 dolara za barel i zadrži inflaciju pod kontrolom. Cene važe do 17. jula.
- Od danas u 15 časova litar evrodizela na pumpama u Srbiji košta 220, a benzina (BMB 95) 196 dinara, po cenovniku koji važi do 17. jula.
- Vlada po drugi put obara akcize na naftne derivate, za dodatnih 5 odsto, čime ukupno umanjenje dostiže 10 odsto, u primeni od 13. do 19. jula.
- Bazne akcize pre umanjenja iznose 68,40 dinara za benzin i 70,34 dinara za dizel po litru.
- Okidač je eskalacija na Bliskom istoku i skok cene sirove nafte iznad 80 dolara za barel.
Litar evrodizela od danas u 15 časova košta 220 dinara, a bezolovnog benzina 196 dinara, po cenovniku koji na pumpama u Srbiji važi do 17. jula. Iza te cifre stoji drugi potez fiskalne politike u kratkom roku: Vlada po drugi put obara akcize na naftne derivate kako bi zadržala cene na displejima i inflaciju pod kontrolom.
Umanjenje ide u dva koraka. Prvom odlukom akcize su smanjene za 5 odsto, a novom se obaraju za dodatnih 5 odsto, čime ukupno smanjenje dostiže 10 odsto. Dodatni rez primenjuje se od 13. do 19. jula. Bazne akcize pre umanjenja iznose 68,40 dinara po litru za bezolovni benzin i 70,34 dinara za gasna ulja, odnosno dizel. Posle punog reza od 10 odsto obe stavke padaju za približno 7 dinara po litru, što je iznos koji se ne prelije na potrošača na pumpi.
Koliko državna intervencija košta budžet?
Akciza je najizdašniji pojedinačni namet ugrađen u cenu goriva i jedan od stabilnijih redovnih priliva u budžet. Svaki dinar akcize koji se ne naplati je prihod kojeg se država svesno odriče u korist niže cene na displeju. Reč je o klasičnoj zameni: fiskalni prihod za stabilnost cena i sporiju inflaciju.
Račun se lako skalira. Odricanje od približno 7 dinara akcize po litru množi se ukupnom potrošnjom goriva u nedeljama dok mera traje, pa manjak prihoda raste sa svakim natočenim litrom. Vlada za sada nije objavila procenu ukupnog izostalog prihoda, ali smer je jasan: budžet preuzima deo tereta koji bi inače pao na vozače. To je isti mehanizam kao i pri prvom obaranju akciza, s tim što se sada primenjuje po drugi put u kratkom razmaku, što povećava kumulativni trošak intervencije.
Za korisnika efekat je merljiv, ali ograničen. Umanjenje akcize drži cenu na pumpi nižom nego što bi bila da se pun skok svetske cene prelio na maloprodaju, ali ne obara je ispod nivoa od pre poskupljenja nafte. Cena od 220 dinara za dizel i 196 za benzin i dalje je viša nego ranijih nedelja, jer akcizni rez tek delimično poništava pritisak sa svetskog tržišta.
Zašto država reaguje baš sada
Okidač je spoljni. Eskalacija na Bliskom istoku i najava nastavka vojnih akcija podigle su cenu sirove nafte iznad 80 dolara za barel, a taj skok se na svetskom tržištu preliva na maloprodaju u roku od nekoliko dana. Bez intervencije, cene na domaćim pumpama pratile bi rast berzanske cene gotovo automatski, jer se gorivo u Srbiji obračunava po formuli vezanoj za uvozni parametar.
Odluku je najavio predsednik Aleksandar Vučić, a potvrdilo Ministarstvo finansija. Cilj je sprečiti drastičan rast cena derivata koji bi, preko troškova prevoza i logistike, povukao naviše i ostale cene u potrošačkoj korpi. Gorivo je ulazni trošak u gotovo svaku robu, pa je zadržavanje cene na pumpi istovremeno i mera odbrane od inflacije.
Pitanje koje ostaje otvoreno je koliko dugo budžet može da nosi ovaj teret ako cena nafte ostane iznad 80 dolara. Da li biste radije da država i dalje snižava akcize po cenu manjka u budžetu, ili da cena goriva slobodno prati svetsko tržište?
