Penzije rastu od 1. decembra, procenti stižu u septembru

Povećanje penzija u Srbiji počinje 1. decembra, a plate u javnom sektoru rastu od januara 2027. godine. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je 1. avgusta u Temskoj kod Pirota, na poljoprivredno-turističkom gazdinstvu Pančić, da će konkretni procenti biti poznati početkom septembra. Najava se odnosi na tri odvojene stavke: penzije, zarade u javnom sektoru i minimalnu cenu rada.

Decembarski termin nije pomeren. Penzije se i prethodnih godina usklađuju od 1. decembra, pa je reč o redovnom roku. Ono što jeste novo u ovoj najavi tiče se javnog sektora: Vučić je rekao da će se boriti da i te plate krenu od 1. decembra, umesto od januara. Razlika je jedan mesec isplate po višem iznosu, i za zaposlene i za budžet.

Koliko iznosi jednokratna pomoć penzionerima

Isplata jednokratne pomoći penzionerima počinje 14. septembra, a iznos zavisi od visine penzije:

• 35.000 dinara za penzionere sa primanjima do oko 32.000 dinara
• 27.500 dinara za penzionere sa penzijom do 56.851 dinar
• 20.000 dinara za korisnike iznad tog cenzusa

Za one u najnižem razredu, uplata od 35.000 dinara veća je od njihove mesečne penzije. Poljoprivredni penzioneri sa niskim primanjima mogu dobiti i više od 50.000 dinara, a Vučić je za taj iznos rekao: „Dakle, to je ogroman novac.” Istog dana, 14. septembra, korisnici socijalne pomoći, dečijeg i boračkog dodatka dobijaju po 25.000 dinara, a borci po 10.000 dinara.

Šta se isplaćuje 22. septembra

Isplata od 6.000 dinara punoletnim građanima, iz Akcionarskog fonda, počinje 22. septembra. Deo građana dobiće dva ili tri takva iznosa, ako im novac pripada i po osnovu nasleđivanja. Redovne septembarske penzije stižu 2, 5. ili 10. septembra, zavisno od kategorije korisnika, pa će kod većine penzionera jednokratna uplata pasti na račun nekoliko dana posle redovne.

Zašto jednokratna pomoć i procenat nisu ista stvar

Jednokratna isplata je gotovina koja dođe jednom i tu se završava. Ona ne ulazi u penzijsku osnovicu i ne prenosi se u narednu godinu. Procenat povećanja radi drugačije: podiže mesečni iznos i ostaje u osnovici za svako sledeće usklađivanje, pa se efekat kumulira godinama.

Zbog toga je za dugoročni budžet jednog domaćinstva važnija brojka koja stiže početkom septembra nego uplata od 14. septembra, iako je ova druga vidljivija na računu. Isti odnos važi i za javni sektor: pomeranje roka sa januara na decembar donosi jednu isplatu više, dok visina procenta određuje sve što sledi posle toga.

Minimalac, rast i mere u zdravstvu

Minimalna cena rada od 1. januara 2026. iznosi 371 dinar po radnom satu. Vučić je najavio njeno dalje značajno povećanje u narednom periodu, ali bez procenta i bez datuma. Za privredni rast je naveo da bi stopa bila preko četiri odsto da nije bilo pada u rudarstvu i u proizvodnji električne energije. O zaduženosti je bio kratak: „Nemamo problema sa javnim dugom, mi smo nisko zadužena zemlja.”

U zdravstvu su rokovi bliži. Cene pojedinih lekova, među njima i terapija za dijabetes i za razređivanje krvi, snižavaju se od 17. avgusta. Pokretne apoteke kreću između 15. i 20. avgusta, a Vučić je predložio povećanje plata lekarima u seoskim sredinama od 10 do 20 odsto.

Sledeći datum koji stvarno menja iznose je početak septembra, kada se objavljuju procenti. Do tada su poznati samo rokovi: 14. i 22. septembar za jednokratne uplate, 1. decembar za penzije i januar 2027. za plate u javnom sektoru, ako taj datum ostane.