Jednokratna pomoć od 600 miliona evra: ko dobija koliko

Paket jednokratne pomoći koji država isplaćuje u septembru košta oko 600 miliona evra, blizu 70 milijardi dinara po sadašnjem kursu. Mere su do sada najavljivane pojedinačno, pa je ovo prvi put da je sabran trošak celog paketa i da je rečeno odakle novac dolazi.

Datume je saopštio ministar finansija Siniša Mali 27. jula, na vanrednoj sednici Narodne skupštine. Penzioneri novac dobijaju 14. septembra, a ostali punoletni građani osam dana kasnije, 22. septembra.

Ko dobija i koliko

Isplata ide u dva talasa i sa različitim iznosima:

• penzioneri: 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara (oko 299, 235 i 171 evro), zavisno od visine penzije
• svi punoletni građani: 6.000 dinara (oko 51 evro)
• korisnici socijalne pomoći i dečijeg dodatka
• korisnici boračko-invalidske zaštite i registrovani ratni veterani

Iznose za najstarije Mali je opisao rečenicom: „Neki penzioneri dobiće 35.000 dinara, neki će dobiti 27.500 dinara, neki će dobiti 20.000 dinara.” Za drugi talas isplate rekao je: „22. septembra, svim punoletnim građanima u našoj Srbiji, isplatićemo po 6.000 dinara kao znak pažnje.”

Zašto svi ne dobijaju iz Akcionarskog fonda?

Zato što je fond osnovan 2007. godine, pa pravo na direktnu naplatu iz njega ima samo onaj ko je te godine bio punoletan. Građani koji su tada bili maloletni ili još nisu bili rođeni nemaju akcije u fondu, i njihovih 6.000 dinara ide iz državnog budžeta. Kod jednog dela ljudi iznos neće biti identičan, jer neki imaju više akcija, pa im po tom osnovu sleduje i više novca.

Predsednik Aleksandar Vučić kritikovao je važeći zakon zato što država sada mora da isplati vrednost akcija i naslednicima građana koji su u međuvremenu preminuli, a bili su vlasnici akcija.

Da bi isplata uopšte bila moguća, Skupština bi početkom septembra po hitnom postupku trebalo da usvoji izmene zakona koji uređuju Akcionarski fond. Između usvajanja i prvog uplatnog dana ostaje nešto više od nedelju dana.

Granica deficita od tri odsto

Merilo ovog paketa nije koliko ko dobija na račun, nego da li 600 miliona evra staje u fiskalni okvir. Srbija je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovorila budžetski deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a jednokratna davanja tog obima nisu bila deo prvobitne računice.

Urednik ekonomske rubrike lista Danas Miloš Obradović ocenjuje da država računa da će se uklopiti:

Verujem da su oni to proračunali da neće probiti budžetski deficit od tri odsto, koji su dogovorili sa MMF-om

Obradović podseća i na jednokratna davanja iz 2020. godine, finansirana novim zaduživanjem, koja su po njegovoj oceni doprinela kasnijem rastu inflacije. Fiskalni savet je tu vrstu mere kritikovao još te godine, i to je jedino domaće iskustvo sa isplatom ovakve širine.

Šta tek dolazi

Ovo nije jedina jednokratna mera o kojoj pišemo ove godine: ranije smo objavili tekst o turističkim vaučerima za penzionere, koji se u računici od 600 miliona evra ne pominje.

Datum koji odlučuje nije 14. septembar, nego dan kada Skupština izglasa izmene zakona. Sve dok to ne prođe, isplata ostaje najava. Posle toga se meri nešto konkretnije: koliki je deo od 600 miliona evra stvarno pokriven imovinom Akcionarskog fonda, koliki je pokriven budžetom, i da li deficit ostaje ispod tri odsto do kraja godine.