Delezu pala dobit 85 odsto, tribunal protiv Srbije formiran
Pred ICSID je konstituisan tribunal u sporu Ahold Deleza i Srbije zbog marži, dok finansijski izveštaj pokazuje da je neto dobit vlasnika Maksija u 2025. pala 85 odsto, na oko 8,9 miliona evra.
Osamdeset pet odsto: toliko je pala neto dobit kompanije Delez Srbija u 2025. godini, sa 7,4 milijarde dinara (oko 63 miliona evra) na oko milijardu dinara (oko 8,9 miliona evra). Podatak stoji u finansijskom izveštaju vlasnika lanca Maksi za prošlu godinu, objavljenom istog dana kada je postalo poznato da je pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) konstituisan arbitražni tribunal u sporu Ahold Deleza i Srbije.
Ko sudi u sporu
Tribunal je konstituisan 4. avgusta 2026. Za predsednika su se obe strane saglasile oko Kavindera Bula, advokata iz Singapura. Delez je za svog člana tribunala imenovao američkog pravnika D. Brajana Kinga, dok je Srbija izabrala švajcarsko-argentinskog profesora Horhea E. Vinjualesa sa Kler koledža Univerziteta u Kembridžu.
Državu u postupku zastupaju tri advokatske kancelarije: američka Curtis, Mallet-Prevost, Colt & Mosle, beogradska Mihaj, Ilić & Milanović i briselska Gecić Law. U pravnom timu su i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu Dušan Popović i Marko Jovanović. Deleza u postupku zastupa amsterdamska kancelarija De Brauw Blackstone Westbroek.
Zbog čega je tužba podneta
Ahold Delez je zahtev za arbitražu podneo početkom februara 2026, pozivajući se na bilateralni sporazum o zaštiti investicija između Holandije i Srbije. Predmet spora je uredba Vlade Srbije koja je od 1. septembra 2025. ograničila trgovinske marže na 20 odsto u 23 kategorije proizvoda, među kojima su mleko i mlečni proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, čaj, voće i povrće, hleb i peciva, meso, riba, konditorski proizvodi, šećer, brašno i testenine. Mera je u međuvremenu više puta menjana, a prestala je da važi krajem februara 2026.
Kompanija u napomenama uz finansijski izveštaj navodi:
Uredba o ograničenju marži je, stupanjem na snagu, imala značajan negativan uticaj na maloprodajni sektor uopšte, a samim tim i na komercijalnu politiku Deleza.
Prihod stabilan, dobit prepolovljena pa još jednom prepolovljena
Poslovni prihodi Delez Srbije ostali su približno na istom nivou u obe godine, oko 1,4 milijarde evra. Pao je isključivo profit. Kompanija je u 2025. trajno zatvorila 25 prodavnica, a radnicima proglašenim tehnološkim viškom isplatila je otpremnine u ukupnom iznosu od 119,8 miliona dinara (oko milion evra). Prosečan broj zaposlenih smanjio se sa 12.412 u 2024. na 11.994 u 2025. godini, dakle za 418 ljudi. Iz raspoložive građe se ne vidi koliko je od tog broja otpušteno baš zbog zatvaranja prodavnica, a koliko po drugom osnovu.
Sedamdeset pet ili 85 odsto: brojke se ne poklapaju
Ovde treba razdvojiti dva različita podatka. Pad neto dobiti od 85 odsto je potvrđena cifra, direktno iz finansijskog izveštaja Delez Srbije. Ali koliki deo prihoda kompanije je uredba, po tvrdnji same kompanije, pogodila, to je drugo pitanje, i tu se izvori ne slažu. Deo domaćih portala je preneo da Delez tvrdi da je mera pogodila više od 85 odsto prihoda u Srbiji. Zvanično saopštenje Ahold Deleza od 6. februara 2026, kojim je i najavljeno pokretanje arbitraže, međutim, kaže drugačije:
This sudden and unprecedented state intervention in the retail market affects more than 75% of Delhaize Serbia’s revenue.
U prevodu, kompanija u sopstvenom saopštenju tvrdi da je mera pogodila više od 75 odsto njenog prihoda u Srbiji, ne 85 odsto. Cifra od 85 odsto je u ovom kontekstu netačna i najverovatnije je nastala mešanjem sa istim brojem koji, sasvim tačno, opisuje pad neto dobiti Delez Srbije u istom periodu.
Koliko je Delez uložio u Srbiju
U saopštenju od 6. februara, Ahold Delez navodi da Delez Srbija posluje sa 547 prodavnica, zapošljava više od 11.000 ljudi i da je u prethodnoj deceniji u zemlju uložio 536 miliona evra. Ti brojevi su okvir u kome kompanija sada traži da tribunal pri ICSID-u odluči da li je Srbija ograničavanjem marži prekršila bilateralni sporazum o zaštiti investicija sa Holandijom.
Sledeći korak u postupku je razmena podnesaka dve strane pred tribunalom, za šta ICSID po pravilu ne objavljuje čvrst rok unapred. Ako tribunal utvrdi da je sporazum prekršen, ishod po pravilu vodi ka odštetnom zahtevu, čiju visinu nijedna od strana u ovoj fazi spora još nije iznela javno.
