Dizel 234 dinara: najskuplji ikada, pola cene akcize
Cena evrodizela u Srbiji popela se na istorijski maksimum od 234 dinara po litru, dvanaest dinara više nego na prethodnom rekordu iz 2022. Akcize i porezi čine skoro polovinu cene.
Litar evrodizela u Srbiji od petka, 4. septembra, staje 234 dinara, najviše otkad se ta cena prati, objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike. Benzin BMB 95 je istog dana skočio na 205 dinara po litru. Nova maksimalna maloprodajna cena važi do petka, 11. septembra, u 15 časova, kada država po nedeljnoj formuli objavljuje sledeću korekciju.
U odnosu na prethodnu nedelju oba derivata su poskupela za po dva dinara po litru: dizel je sa 232 otišao na 234, benzin sa 203 na 205. Nedelju ranije rast je bio po jedan dinar za svaki derivat. Vozač koji sipa 50 litara evrodizela po novoj ceni plaća 11.700 dinara, sto dinara više nego pre sedam dana. Ista količina benzina sada staje 10.250 dinara.
Prethodni rekord za dizel bio je 222 dinara po litru, zabeležen u novembru 2022. Sadašnja cena ga premašuje za 12 dinara, odnosno oko 5,4 odsto. Za razliku od tog skoka, koji je pratio puno izbijanje rata u Ukrajini, sadašnji rast dolazi posle više meseci postepenog penjanja, dinar po dinar iz nedelje u nedelju.
Koliko od cene ide državi
Cena na pumpi se u Srbiji ne formira slobodno. Uredba o ograničenju cena derivata nafte, koju je ove godine donela Vlada Srbije, svakog petka određuje maksimalnu maloprodajnu cenu evrodizela i benzina za narednih sedam dana, po formuli vezanoj za cenu derivata na mediteranskom tržištu i pretpostavke o troškovima uvoza, transporta i logistike. Na to se dodaje zakonski ograničena marža trgovaca, najviše 21 dinar po litru, rekao je energetičar Željko Marković za Insajder. Cene premijum derivata sa poboljšanim performansama država ne kontroliše, njih slobodno određuju proizvođači i prodavci u lancu.
Ostatak cene čine akcize, naknada za formiranje obaveznih rezervi i unapređenje energetske efikasnosti, i porez na dodatu vrednost. Akcize i porezi zajedno čine gotovo polovinu cene dizela u Srbiji, veći udeo nego u ostatku regiona i Evrope. Privremene stope akcize, koje važe do 13. septembra, iznose 59,23 dinara po litru za dizel, odnosno gasna ulja, 57,60 dinara za bezolovni benzin i 61,24 dinara za olovni benzin. Vlada je tokom avgusta više puta produžavala odluku o privremenom smanjenju akciza za ukupno 20 odsto, obrazlažući to rastom proizvođačkih cena derivata.
Zašto je gorivo u Srbiji skuplje nego u susedstvu
“Domaće tržište je odvojeno od međunarodnog neobično visokim transportnim troškovima”, kaže za BBC na srpskom Aleksandar Kovačević, istraživač Instituta za energetska istraživanja Univerziteta Oksford. Srbija nema direktan pristup moru, a okružena je zemljama sa lošom transportnom infrastrukturom i visokim logističkim troškovima, objašnjava Kovačević. Zato je cenovni rizik teško upravljati, a taj rizik se preslikava pravo na pumpu.
Deo tog rizika u Srbiji brzo postaje fiskalni: država ga pokriva višim porezima, ističe Kovačević. Kao primer navodi Naftnu industriju Srbije, koja je pod američkim sankcijama od oktobra prošle godine zbog većinskog ruskog vlasništva. Problem jednog učesnika na tržištu se, po njegovim rečima, odmah prikazao kao fiskalni problem i opteretio javne finansije. Sudbina kompanije i dalje zavisi od toga da li će rusko vlasništvo biti prodato nekoj drugoj stranoj firmi, a najozbiljniji kandidat je mađarski naftni gigant MOL.
Šta se dešava sa cenama u svetu
Cena dizela u Americi je 4. septembra, istog dana kad je srpsko tržište beležilo rekord, takođe dostigla najviši nivo otkad se prati: 5,85 dolara za galon od 3,78 litara, odnosno oko 1,55 dolara po litru. Uzroci su rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, odluka Moskve da do kraja septembra obustavi izvoz dizela zbog oštećenja rafinerija u ukrajinskim napadima, i sezona žetve, kada poljoprivredne mašine troše više goriva. Tu se dodaje i pad izvoza nafte iz Saudijske Arabije, koji je u avgustu, prema podacima Blumberga, pao na najniži nivo u poslednjih deset godina, sa 4,3 miliona na tri miliona barela dnevno, pošto jemenski Huti napadaju energetska postrojenja najvećeg svetskog izvoznika.
Britanski vozači takođe plaćaju više nego ikad otkad je početkom godine počeo rat Izraela i Amerike protiv Irana: litar benzina 1,63 funte, oko 1,90 evra, litar dizela 1,85 funti, oko 2,15 evra. Svaki skok cene sirove nafte od 10 dolara po barelu tamo poskupi gorivo za oko sedam penija po litru. Skok cene sirove nafte pratili smo i ranije ovog meseca, kada je barel brenta probio 100 dolara, a gas u Evropi popeo se na oko 77 evra.
Šta dalje sa cenama
Organizacija zemalja izvoznika nafte i njeni partneri, među kojima je Rusija, odlučili su 6. septembra da proizvodnja u oktobru ostane nepromenjena, posle blagog povećanja u septembru. Kovačević ne očekuje da ta odluka izazove značajnija pomeranja cena. Uticaj same organizacije na tržište je ograničen, ocenio je za Rojters Horhe Leon iz konsultantske kuće Rajstad Enerdži: OPEK može da promeni ciljanu proizvodnju na papiru, ali ne može da garantuje da će ti bareli stvarno biti proizvedeni ili da će zapravo završiti na tržištu.
“Aktuelnim energetskim tržištem dominiraju rizici i neizvesnost”, naglašava Kovačević. “To se neće promeniti ni brzo, ni jednostavno.” Za srpskog vozača to za sada znači samo jedno: petak, 11. septembar, donosi novu cenu po istoj formuli koja važi otkad je uredba na snazi, mediteransko tržište plus transport, pa akcize i marža na kraju.
