Anabela Atijas: To mi je već teret na leđima
Pevačica je na crnogorskom primorju prvi put otvoreno govorila o tome koliko je košta očekivanje publike da uvek izgleda besprekorno.
Anabela Atijas govorila je za Grand o pritisku koji trpi zato što se od nje očekuje da uvek izgleda besprekorno. Izjavu je dala tokom boravka ekipe tog programa na crnogorskom primorju. Ono što joj publika godinama upisuje kao kompliment, pevačica sada opisuje kao obavezu koju nosi na sebi.
“Nisam skromna, ali to je mnogo teško opravdati. Treba izdržati to, znaš kada ti neko nešto stalno nameće. Meni je to već teret na leđima.”
Rečenica je kratka, ali menja registar u kome se o njoj obično piše. Godinama je bila tema tekstova o tome kako izgleda, retko o tome kako joj je.
Zbog čega Anabela Atijas vodi računa o izgledu?
Pevačica kaže da vežba i pazi na sebe iz razloga koji nema veze sa komentarima ispod objava. Motiv je, tvrdi, zdravlje, a tek onda sve ostalo.
“Ja to radim prvenstveno da bih bila zdrava i da bih se dobro osećala u svojoj koži. Jednog dana kada odlučim da popustim, šta će ljudi da kažu: ‘Vidi je, ostarila i ugojila se’.”
U toj drugoj rečenici je ceo problem koji opisuje. Ona unapred zna kako bi glasio komentar ako jednog dana prestane da se drži rutine, i taj komentar joj je poznatiji od bilo koje pohvale. Anabela je u šestoj deceniji života, a na sceni je više od tri decenije.
Društvene mreže su, kaže, nužno zlo
Drugi deo izjave tiče se onoga što je i dovelo do stalnog nadzora nad izgledom javnih ličnosti. Mreže je opisala kao nužno zlo, ne kao alatku bez koje ne može.
“Ljudi se više dopisuju nego što se sreću. Bojim se da ćemo se navići na to.”
Ovo je mesto na kome njena biografija objašnjava izjavu. Anabela je karijeru počela u devedesetim, u vremenu kada su publika i pevač postojali jedno za drugo samo uživo: na koncertu, na promociji, u emisiji. Komentar o izgledu tada je stizao od poznanika ili iz novinskog teksta, i tu se završavao. Danas stiže neprekidno, od nepoznatih ljudi, ispod svake fotografije sa mora. Njena rečenica o dopisivanju zato nije opšte mesto o modernom dobu nego opis promene koju je i sama preživela na svom poslu.
U istoj izjavi dotakla je nekoliko tema odjednom:
- pritisak da izgleda isto kao pre deset i više godina
- razlog zbog kog vežba, koji svodi na zdravlje i osećaj u svojoj koži
- način na koji zamišlja buduće komentare ako popusti
- mreže i to što se ljudi ređe viđaju uživo
Na kraju je ponudila i ono što sama smatra receptom za sve to.
“Treba da se trudimo da negujemo i volimo dete u nama. Mislim da je to recept.”
To je jedina rečenica u celoj izjavi koju nije izgovorila u svoje ime nego u množini, kao savet. Ostatak je govorila o sebi, u prvom licu, bez ublažavanja.
Estrada retko priznaje ovu vrstu umora. Izgled se na sceni tretira kao deo posla, a održavanje forme kao lični izbor o kome se ne raspravlja javno. Anabela je taj izbor prvi put nazvala teretom, i to ne posle nekog napada na mrežama nego usred letnje sezone, na moru, u razgovoru koji je počeo kao lagan. Sledeći put kada se pojavi neka njena fotografija sa primorja, komentari ispod nje čitaće se drugačije, jer je unapred rekla šta o njima misli.
