Branko Knežević: predlog da pozorište nosi njegovo ime

Branko Knežević (1952 - 2026), glumac i reditelj Milanovačkog pozorišta, ispraćen je 29. septembra u Gornjem Milanovcu. Na komemoraciji je predloženo da pozorište ponese njegovo ime. Predlog je izneo Dragutin Balaban Bajka.

Knežević je umro 27. septembra. Komemoracija je počela u 10.30 na Maloj sceni Milanovačkog pozorišta. Došli su članovi porodice, prijatelji, kolege i sugrađani, a skup je otvoren minutom ćutanja. Sahrana je održana istog dana u 13 časova na Gradskom groblju u Gornjem Milanovcu.

Ko je govorio na komemoraciji?

Glavni oproštajni govor pročitao je glumac Milanovačkog pozorišta Predrag Lošić. Podsetio je da je Knežević rođen 1952. u Gornjem Milanovcu, gde je završio gimnaziju, a zatim studirao arhitekturu u Beogradu. Pevao je u horu Radio-televizije Srbije i u horu „Branko Krsmanović“, kasnije „Obilić“.

Od 2006. bio je predsednik Umetničkog saveta Milanovačkog pozorišta. Lošić je naveo da je na scenu postavio više od 20 predstava različitog žanra i izraza.

Glumac Ivan Pantović pročitao je pismo Vladimira Putnika, a glumac Mihailo Ristić pismo koje su poslali Matej i članovi glumačke porodice Loški oder iz Škofje Loke.

Kako je nastalo Milanovačko pozorište?

Na to pitanje odgovorio je Bajka. Prisetio se dana kada ga je Knežević doveo u prostor u kojem je trebalo da nastane pozorište. Prostorija je, kako je rekao, bila vlažna i memljiva.

„Jednog dana, mislim da je bila 2006. ili 2007. godina, Branko me doveo ovde i kaže: ‚Dođi nešto da vidiš.‘ Dođem, uđem u ovu prostoriju, ono vlaga i neka memla, i da mi on špatlu, mistriju i kaže: ‚Ovde će da bude pozorište‘“, prisetio se Balaban.

Tada je pomislio da je Knežević „popustio sa živcima“. Knežević mu je ipak objasnio gde će biti scena, a gde garderoba. Bajka je zaključio:

„Čovek ispriča i posle nekog vremena svetlo u tunelu koje se zove pozorište obasjalo je i Milanovac i celu Srbiju i šire“, rekao je Balaban.

Na kraju obraćanja izneo je predlog o imenu:

„Ja bih samo voleo ako bi ova deca koju je on zvao svojim glumcima da se potrude i da ovo pozorište ponese njegovo ime Branko Knežević“, rekao je Balaban na komemoraciji.

Šta je Knežević ostavio iza sebe?

Najpoznatija uloga bila mu je Luka Laban u predstavi „Profesionalac“. Za nju je 2019. dobio priznanje „Milivojev štap i šešir“ na Glumačkim svečanostima u Požarevcu. Godine 2022. dobio je međunarodnu nagradu „Zlatna Nike“ na festivalu antičke umetnosti „Bosforski agoni“ na Krimu, za uloge Svetlovida i Sokrata u predstavi „Labudova pesma - Sokratova odbrana i smrt“.

Objavio je i dve knjige: „Hroniku od crvenog sedefa i druge priče“ (2019) i „Hroniku jednog tumaranja“ (2026), obe u izdanju „Grafoprinta“ iz Gornjeg Milanovca.

Putnik se u pismu od njega oprostio kao od „pozorišnog maga“, glumca, reditelja, pedagoga, pesnika i proznog pisca. Naveo je:

„Branko je uvek svedočio o tome kako je razlika između glumca amatera i profesionalca u količini ljubavi koju daje teatru, privrženosti i spremnosti na žrtvu, u ovim našim, za kulturu nesigurnim vremenima!“

Šta su poručili prijatelji iz Slovenije?

Autori pisma iz Škofje Loke opisali su kako je počelo prijateljstvo sa Kneževićem. Sa predstavom „Antigona“ gostovali su u Laktašima, a on je bio u publici. Sledeće godine ansambl je gostovao u Gornjem Milanovcu, a Milanovčani su prošle godine prvi put gostovali u Loki.

U pismu je preneta i Kneževićeva prepiska sa Slovencima:

„Od dana kad smo se u Laktašima sreli posle Antigone, znao sam šta će da bude. Koliko smo ‚krivi‘ mi, toliko ste ‚krivi‘ i vi. Sad ‚nemamo kud‘. Moramo to prijateljstvo da gajimo i obogaćujemo na obostrano zadovoljstvo! Svemir neka radi svoje, a mi ćemo naše“, napisao je Knežević.

Poručili su mu i da će nastaviti da rade:

„U tvoju uspomenu i u tvoju čast nastavićemo da radimo svoje. Radićemo ono što najbolje znamo, a to je pozorište“, navedeno je u pismu.

Oprostili su se i od predstave „Tartif“, koju Knežević više neće gledati iz prvog reda: „Gledaćeš ga negde tamo iz poslednjeg reda, iza oblaka. Al’ važno je samo da ćeš zauvek biti sa nama.“

Šta je rekla prijateljica porodice?

Gordana Vorkapić, prijateljica porodice, prisetila se mladosti u Dubrovniku, koju je provela sa Kneževićem i svojim suprugom Vorkom.

„Sećam se mladosti kada smo Vorka i ja provodili s tobom neke divne dane u Dubrovniku. Stradun, Knežev dvor… Dubrovačke letnje igre, tvoj divni tenor i hor ‚Branko Krsmanović‘, nezaboravni koncerti“, rekla je Vorkapić.

Završila je rečima: „A sada iznenadni odlazak i bol do neba. Odlaziš za Vorkom, a nama ostaju te divne, sada bolne uspomene. Neka Bog blagoslovi tvoj odlazak i put u Carstvo nebesko.“