Rok jesen u mts Dvorani: Nazaret, Divlje jagode, Osvajači

Postoji jedan zvuk koji svaka generacija misli da je izmislila, pa ga onda, kad joj priđe pedeseta, sluša sedeći. Program koji je mts Dvorana objavila za jesenju koncertnu sezonu upravo je taj zvuk, raspoređen po datumima od 5. oktobra do 11. decembra, sa dovoljno decenija u zbiru da se od njih napravi mali muzej, ali sa dovoljno živih ljudi na bini da se muzej odbije kao opis.

Raspored je, ukratko, sledeći. Škotski Nazaret otvara sezonu 5. oktobra, u okviru svetske turneje povodom dvadeset petog albuma „Surviving the Law”, čiji naslov zvuči kao autobiografija benda koji traje od kraja šezdesetih. Divlje jagode su 22. oktobra, sa akustičnim koncertom „Sa malo struje”. Trideset oktobra stiže „Queen Symphony Sensation”, sa simfonijskim orkestrom i horom, uz goste Mikija Kalista i Kosmik glas. Osvajači su 7. novembra, povodom 35 godina postojanja. Drugog decembra je koncert posvećen EKV-u, a 11. decembra Električni orgazam obeležava četiri decenije od „Distorzije”.

Šta se dobija kad se rokenrol isključi iz struje?

Najzanimljiviji dramaturški potez cele sezone je onaj najtiši. Divlje jagode, bend čija je čitava reputacija sagrađena na gitarskom preopterećenju, dolaze sa programom koji u nazivu ima priznanje da će struje biti malo. Sead Lipovača Zele, gitarista i osnivač, izvodi svoj katalog u aranžmanima koji su svesno lišeni onoga što ga je učinilo prepoznatljivim. Vrhunac te odluke je „Šejla”, koja će prvi put biti odsvirana akustično.

To nije trik, to je test. „Šejla” je pesma koja je decenijama funkcionisala kao kolektivni refren, nešto što publika otpeva umesto benda, i pitanje je šta od nje ostane kada se skine sloj distorzije koji je bio i njen oklop i njena legitimacija. Ako melodija izdrži, dokazano je da je oduvek bila pesma, a ne samo efekat. Ako ne izdrži, i to je informacija, samo neprijatnija.

Osvajači 7. novembra rade suprotno. „S kim čekaš dan”, „Maska” i „Krv i led” pripadaju onom tvrdom, direktnom melodijskom rokenrolu s početka devedesetih koji je u post-jugoslovenskom kontekstu često bio otpisan kao previše jednostavan, pa se ispostavilo da je ta jednostavnost bila jedini razlog zbog kog se pesme pamte i danas. Trideset pet godina je tačno onaj period posle kog bend prestaje da bude aktuelan i počinje da bude činjenica.

Sezona koja se zatvara tuđim glasom

Decembarski deo programa je najosetljiviji. Koncert posvećen EKV-u, 2. decembra, ulazi u teritoriju u kojoj svaka nota nosi teret poređenja sa nečim što se više ne može ponoviti, jer je EKV bend koji je u srpskoj muzici odavno prešao iz diskografije u kanon. Takvi koncerti su uvek balansiranje između sećanja i imitacije, i uspevaju samo kada priznaju da ne pokušavaju da zamene original.

Poslednji u nizu je Električni orgazam, 11. decembra, koji zatvara sezonu obeležavajući 40 godina od „Distorzije”. Album koji je bio otklon prema svemu ozbiljnom sada se izvodi kao jubilej, što je ironija koju bend verovatno voli više nego mi.

Ono što ovu sezonu čini koherentnom nije nostalgija, nego činjenica da je svaki od ovih koncerata neka vrsta odgovora na pitanje šta se sa rokenrolom radi kada prestane da bude pobuna. Nazaret odgovara istrajnošću, Divlje jagode ogoljavanjem, Osvajači jubilejom, EKV kroz tuđe glasove, Električni orgazam kroz šalu koja je postala institucija.

Da li vam je draži rokenrol koji se brani distorzijom ili onaj koji sme da svira bez nje?