Stara pošta na Savskom trgu postaje Arheološki muzej

Na kraju obilaska gradilišta na Savskom trgu, ministar kulture Nikola Selaković uručio je premijeru Đuru Macutu repliku Dupljajskih kolica, bronzanodobne figurice pronađene kod sela Dupljaj u Banatu, danas u zbirci Narodnog muzeja Srbije. Gest je bio simboličan koliko i praktičan: upravo taj muzej dobija ogranak u zgradi kraj koje su se te subote, 31. avgusta, zatekli, prvi put u istoriji sa krovom posvećenim isključivo arheologiji.

Zgrada je nekadašnja Stara pošta, podignuta 1929. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića u srpsko vizantijskom stilu. Oštećena je u bombardovanju 1944, pa obnovljena posle rata, ali u duhu evropske moderne, ne po Korunovićevom originalnom nacrtu. Radovi koji sada traju vraćaju joj prepoznatljiv izgled iz tridesetih godina, uz potpuno novu namenu: neto koristan prostor od 8.800 kvadratnih metara i bruto površinu preko 11.000 kvadrata, za investiciju vrednu gotovo tri milijarde dinara. Obilasku je, uz Macuta i Selakovića, prisustvovala i direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković.

Premijer je rekao da je reč o jednom od najznačajnijih gradilišta u oblasti kulture u Beogradu, i tu ocenu nije teško odbraniti kada se sabere šta sve treba da stane pod jedan krov.

“Ovo je veliki poduhvat na preko 11.000 kvadrata. U impozantnom zdanju nalaziće se dva veoma značajna kulturna objekata, odnosno institucije, Arheološki muzej i dve pozorišne scene”, rekao je Đuro Macut na gradilištu.

Macut je dodao da očekuje da će “u okviru sledećih godinu dana imati objekat starog zdanja, odnosno novi izgled nečega što će sigurno biti simbol Beograda”, što je formulacija opreznija od one koju je ponudio ministar kulture. Selaković je najavio da će Beograd Arheološki muzej dobiti već od proleća 2027, i izrazio uverenje da će ga posetioci Svetske specijalizovane izložbe EXPO 2027 stići da obiđu, zajedno sa predstavom na jednoj od dve nove pozorišne scene.

Arheološki muzej Srbije funkcionisaće kao ogranak Narodnog muzeja i čuvaće isključivo arheološke eksponate, prvi put pod sopstvenim krovom, jer ga Beograd do sada nije imao kao samostalnu instituciju. Uz njega, u istoj zgradi, otvaraju se i dve savremene pozorišne scene, kombinacija koju je Selaković opisao kao presedan.

“Sa izgradnjom ove zgrade, u kojoj će biti Arheološki muzej i dve pozorišne scene, Beograd dobija novu kulturnu četvrt”, rekao je Nikola Selaković.

Ta rečenica ima i geografsko pokriće. Obnova Savskog trga je počela podizanjem spomenika Stefanu Nemanji, nastavljena je uređenjem samog trga, a zgrada nekadašnje železničke stanice je u međuvremenu pretvorena u Srpski istorijski muzej. Stara pošta je četvrti i za sada poslednji ulog u taj niz, tako da četvrt o kojoj Selaković govori već postoji na terenu, samo je do sada bila nepotpuna.

Zdanje je i deo šireg kompleksa Beograda na vodi, projekta čiju je izgradnju, prema Selakovićevim rečima, pre dvanaest godina najavio tadašnji premijer, danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tokom skupštinske rasprave o Zakonu o Beogradu na vodi. Selaković se zahvalio i ministru finansija Siniši Malom, tadašnjem gradonačelniku Beograda, za doprinos u dovođenju radova do ove faze.

Datumi koje su Macut i Selaković izneli te subote nisu identični, godinu dana radova prema premijeru naspram proleća 2027 prema ministru, ali razlika je razumljiva: jedan računa od danas do završetka radova, drugi od danas do otvaranja vrata. Za grad koji je muzej arheologije čekao decenijama, obe verzije znače da je rok konačno na horizontu, a ne u magli.