Petrović osniva ARTIS, Dragojević: „ćaci udruženje“

U nedelju, 13. septembra, u Domu omladine Beograda okupila se šačica ljudi na sastanku koji, po sopstvenom izboru organizatora, javnost nije smela da vidi. Pozivnice su kružile “između svojih”, novinari nisu zvani, a jedina stvar koja je te večeri zvanično dogovorena bio je datum kada će se, tek onda, sazvati prava osnivačka skupština. Zvuči kao oprezan početak. Problem je u tome što, prema Agenciji za privredne registre, udruženje o kome je reč postoji već dva meseca.

Reč je o Asocijaciji radio-televizijskih, filmskih i scenskih stvaralaca, skraćeno ARTIS, čiji je zastupnik reditelj Milutin Petrović. U intervjuu koji je za nedeljnik Vreme zabeležila Sonja Ćirić, objavljenom 15. septembra, Petrović prvi put javno govori o ARTIS-u, a dan kasnije je reagovao i Srđan Dragojević, kome se cela stvar učinila poznatom po drugačijem osnovu. U pozivnici za nedeljno okupljanje piše da je reč o “prekopotrebnom širokom udruženju” koje će se baviti statusom i zakonskom regulativom svih stvaralaca u radio-televizijskim, filmskim, pozorišnim i drugim scenskim delatnostima, s posebnim naglaskom na takozvane zapostavljene stvaraoce, montažere filma i televizije, dizajnere zvuka, direktore fotografije, kostimografe i scenografe. Kao dve konkretne teme kojima će se udruženje baviti navedeni su konkursi Filmskog centra Srbije i dijalog sa državnim institucijama o budućoj zakonskoj regulativi.

Petrović, koji je zajedno sa Predragom Gagom Antonijevićem ranije istupio iz Udruženja filmskih umetnika Srbije, potrebu za novim telom objašnjava time što nijedno postojeće udruženje ne obuhvata sve pobrojane struke odjednom. Na pitanje na koje članove uopšte računa, s obzirom da su svi ljudi iz filma i pozorišta već negde učlanjeni, odgovor je jednostavan i, u svojoj jednostavnosti, prilično rečit: “Mi ćemo da ponudimo pogodnosti koje možda ta druga udruženja nemaju.”

Tu jednostavnost dodatno komplikuje papirologija. Iz Registra udruženja APR-a proizlazi da je ARTIS zaveden 16. jula, sa sedištem u Beogradu na Zvezdari, ali da je početkom avgusta agencija odbacila registracionu prijavu. Obrazloženje nije politička ni sadržinska primedba, nego čista procedura: osnivački akt je, prema rešenju, donet 13. jula, tri dana pre osnivačke skupštine održane 16. jula, što član 14 Zakona o postupku registracije jednostavno ne dozvoljava. Udruženje je, drugim rečima, na papiru postojalo pre nego što je, po zakonu, moglo da postoji. Sada se najavljuje ponovljena skupština, za tri nedelje od razgovora sa Vremenom, a na pitanje da li je ta buduća skupština prva i jedina ili tek ispravka prethodne, Petrović nije odgovorio.

Iz te procedure zapravo najviše saznajemo o samom udruženju. Osnivački akt potpisan pre skupštine na kojoj je “usvojen” nije zlonamerna prevara, pre je znak žurbe, telo je sastavljeno brže nego što birokratija dozvoljava, a onda se ispostavilo da birokratija, za razliku od kolega iz struke, ne prašta prečicu. U kulturnoj sceni gde postoji staro i brojno Udruženje filmskih umetnika Srbije, sa preko 600 članova, novo udruženje koje se osniva u tajnosti, pa se onda ispravlja, nužno se čita i kao gest nepoverenja prema postojećim institucijama esnafa, čak i kada tako nije zamišljeno.

Upravo na tom mestu se javlja i Dragojević, koji je za ARTIS čuo tek iz Vremena, a ne od kolega koji ga, po sopstvenom priznanju, osnivaju. Njegov komentar je od onih koji ne traže dodatno tumačenje, jer sam sebe tumači: “Izgleda da je u pitanju nastavak tradicije: imaju ćaci festivale, pa zašto ne bi imali i ćaci udruženje.” Reč “ćaci” u ovom trenutku u srpskom javnom govoru nosi sasvim određeno značenje, skup okupljen odozgo, radi forme, a ne iz stvarne potrebe, i Dragojević je precizno prepoznaje kao najkraći mogući opis onoga što je upravo pročitao. Dodaje, gotovo uzgred, i rok trajanja: “Preživeće do 25. oktobra.”

Da li će ARTIS zaista preživeti taj datum, ili bilo koji drugi, saznaćemo iz iste rubrike u kojoj se ionako prati sudbina svake nove filmske asocijacije, a to je rubrika u kojoj se dobre namere mere ne po pozivnicama nego po tome da li institucija ume da izdrži sopstveni osnivački akt. Za sada ARTIS ima ime, sedište na Zvezdari i jednog zastupnika koji obećava pogodnosti kakve, kaže, niko drugi nema. Nema, još, ni ispravno sprovedenu osnivačku skupštinu.