Groznica Zapadnog Nila u Vojvodini: kako se zaštititi

Da li tri slučaja u jednoj nedelji znače da treba da se uplašite? Ne. Znače da je sezona počela i da mere protiv komaraca od danas imaju smisla, pre svega za starije ukućane i hronične bolesnike.

Institut za javno zdravlje Vojvodine potvrdio je da su u pokrajini registrovana prva tri slučaja groznice Zapadnog Nila u ovoj sezoni. Podatak je saopštila Snežana Medić, specijalista epidemiologije tog instituta, 16. avgusta 2026. Ranije ovog leta pisali smo o virusu koji je nađen u komarcu na Čukarici, a ovo su prvi potvrđeni ljudski slučajevi u Vojvodini.

Šta se dešava kod zaraženih

Kod većine ljudi, ništa. To je prvo što epidemiolozi ponavljaju.

Infekcija u najvećem broju slučajeva prolazi bez simptoma i kod oko 80 odsto zaraženih ubod inficiranog komarca neće dovesti do pojave bilo kakvih tegoba.

Znači, četvoro od petoro zaraženih nikada i ne sazna da je bilo u kontaktu sa virusom. Kod ostalih se javi slika koja liči na letnji virozni napad.

Negde u petini slučajeva javljaju se temperatura, groznica, glavobolja, osip i bolovi u mišićima, a to uglavnom prolazi bez potrebe za ozbiljnijim lečenjem.

Obe izjave dala je Snežana Medić.

Manji broj obolelih ima težu sliku: glavobolju, povraćanje, pospanost, izmenjeno mentalno stanje, paralize i epileptične napade. Ti pacijenti završe na bolničkom lečenju. Zato se granica povlači na neurološkim znacima, a ne na povišenoj temperaturi.

Da li se zaraza prenosi sa čoveka na čoveka?

Ne. Prirodni rezervoar virusa su ptice, komarci su prenosioci na čoveka, a zaražena osoba nije zarazna za svoju okolinu. Nema izolacije, nema zabrane posete bolesnom ukućaninu, nema opasnosti od zajedničkog obroka.

Slučajevi groznice Zapadnog Nila u Srbiji beleže se od 2012. godine, a jedina sezona bez ijednog registrovanog slučaja bila je 2020.

Praktični koraci zaštite

Vakcine za ljude nema, pa se sve svodi na to da vas komarac ne ubode. Naša preporuka je da krenete od dvorišta, jer se tu leglo pravi bez ikakve močvare u blizini.

• Ispraznite posude sa stajaćom vodom oko kuće: kante, podmetače za saksije, dečji bazen, oluk, gume. Voda koja stoji nekoliko dana je dovoljna.
• Stavite komarnike na prozore, a ne samo na spavaću sobu. Kuhinjski prozor koji stoji otvoren uveče je najčešća rupa.
• Koristite repelent na otkrivenim delovima tela pre nego što izađete u baštu ili na terasu.
• Izbegavajte boravak na otvorenom u sumrak i zoru, naročito uz stajaće vode, močvarne predele i šume, kada su komarci najaktivniji.
• Obratite pažnju na starije ukućane i na hronične bolesnike, jer se kod njih teža klinička slika javlja češće.

Zašto sezona postaje duža

Kalendar se pomera, i to je deo koji se tiče i narednih godina, ne samo ovog avgusta.

Sa globalnim otopljavanjem smatramo da će ove bolesti biti svake godine kod nas. Moguće je da sezona bude duža, sa slučajevima ranije leti i tokom jeseni.

Kada se sezona razvuče, menja se i navika. Repelent i komarnik prestaju da budu stvar jula i avgusta i postaju deo opreme koja stoji spremna od početka leta do prvih hladnijih dana.