Groznica Zapadnog Nila: 18 obolelih u Srbiji

Koliko je ljudi u Srbiji ove sezone dobilo groznicu Zapadnog Nila? Do 30. avgusta osamnaest, i to čak petnaest sa teškim, neuroinvazivnim oblikom bolesti. Brojka raste iz nedelje u nedelju, a novi presek Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuje i da je zaraza stigla u okrug koga do sada nije bilo na spisku.

„U Srbiji je do 30. avgusta 2026. registrovano 18 slučajeva groznice Zapadnog Nila, od kojih 15 sa neuroinvazivnim oblikom bolesti“, navodi Institut Batut u preseku epidemiološke situacije.

Podatak važi za period od 1. juna, kada je počela sezona nadzora, do 30. avgusta. U nedelju dana pre toga, sa stanjem na 23. avgust, u Srbiji je bilo 11 obolelih, od čega 10 sa teškim oblikom. Za samo sedam dana broj se popeo za sedam slučajeva.

Gde je zaraza najviše prisutna

Prema poslednjem preseku, slučajevi su registrovani u sedam okruga: grad Beograd 7, Srednjobanatski okrug 3, Južnobački okrug 3, Južnobanatski okrug 2, Šumadijski okrug 1, Zapadnobački okrug 1 i Severnobanatski okrug 1. Severnobanatski okrug je novajlija, u preseku od 23. avgusta ga nije bilo. Tada su slučajevi bili raspoređeni u šest okruga, sa najviše u Srednjobanatskom, tri.

Ko su oboleli

Među 18 obolelih je 12 muškaraca i 6 žena, prosečna starost je 63,2 godine. Nedelju dana ranije odnos je bio 7 muškaraca i 4 žene, prosečne starosti 66,2 godine. U prvom letošnjem preseku, sa stanjem na 16. avgust, bilo je svega 6 obolelih, po dvoje u Beogradu, Južnobanatskom i Srednjobanatskom okrugu, prosečne starosti 64 godine. Kriva, dakle, ide jasno na gore: šest, pa jedanaest, pa osamnaest, u razmaku od po nedelju dana.

Kako se prenosi virus

„Glavni vektor, odnosno prenosilac virusa Zapadnog Nila je Culex pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas“, objašnjava Institut Batut. Sezona prenošenja kod nas traje od juna do novembra, znači da opasnost ne prolazi ni u septembru.

Kada bolest postaje ozbiljna

Institut navodi da otprilike jedna od 150 zaraženih osoba razvije teže neurološke komplikacije, zapaljenje mozga ili moždanica. Prate ih visoka temperatura, ukočenost vrata, dezorijentacija, drhtavica, u težim slučajevima i paraliza. Vakcine za ljude nema, pa je jedina prava zaštita da se komarac uopšte ne ubode.

Kako da se zaštitiš

Institut Batut apeluje na nekoliko konkretnih koraka, i vredi ih uzeti ozbiljno dok sezona traje:

• „Upotrebite repelente na otkrivenim delovima tela“, poručuju iz Instituta
• nosi odeću dugih rukava i nogavica, po mogućstvu svetlije boje
• postavi mreže na prozore i vrata
• izbegavaj boravak napolju u sumrak i u zoru, kada su komarci najaktivniji
• redovno prazni stajaću vodu oko kuće, iz saksija, kanti i sličnih posuda, jer se tu komarci najlakše razmnožavaju

Šta se dešava u Evropi

Zaraza nije samo naša tema. U preseku sa stanjem na 26. avgust, slučajevi kod ljudi u Evropskoj uniji i Evropskom ekonomskom prostoru bili su registrovani u Italiji, Grčkoj, Rumuniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Hrvatskoj, na Kipru i u Mađarskoj, a u regionu i u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Prema podacima koje je 27. avgusta prenela agencija ADN Kronos, u samoj Italiji je do tada bilo 223 obolela i 17 umrlih, a u Grčkoj 232 obolela i 19 umrlih. Severna Makedonija je zabeležila peti smrtni slučaj, a Holandija prvi ove godine.

Za poređenje, presek sa stanjem na 13. avgust, dve nedelje ranije, govorio je o ukupno 426 obolelih u sedam evropskih zemalja: 224 u Italiji, 105 u Grčkoj, 42 u Španiji, 30 u Severnoj Makedoniji, 18 u Rumuniji, 6 u Francuskoj i 1 u Nemačkoj. I ta brojka se, dakle, za dve nedelje gotovo udvostručila, isti obrazac kao kod nas.

Za sada u Srbiji nema prijavljenih smrtnih slučajeva. Dok sezona traje, ono što realno možeš da uradiš jeste da smanjiš sopstvenu izloženost: repelent u torbi, mreža na prozoru i manje vremena napolju u sumrak nisu komplikovani koraci, a stvarno prave razliku.