Vrućina puni Hitnu pomoć: preko 300 intervencija za 24 sata
Dežurni lekari tokom toplotnog talasa prijavljuju nagli skok srčanih tegoba, među pacijentima i mladić od 17 godina, a kardiolozi objašnjavaju koje su grupe najugroženije.
- Hitna pomoć tokom toplotnog talasa beleži preko 300 intervencija za 24 sata.
- Tokom najtoplijih dana lekari prijavljuju po pet do šest infarkta dnevno, znatno iznad proseka.
- Infarkt je doživeo i tinejdžer star 17 godina iz Beograda.
- Najugroženiji su srčani, plućni i bubrežni bolesnici, kao i osobe sa viškom kilograma.
Toplotni talas koji je poslednjih dana zahvatio Srbiju ostavlja trag i u statistici Hitne pomoći. Dežurni lekari tokom paklenih vrućina prijavljuju preko 300 intervencija za 24 sata, uz nagli porast poziva zbog srčanih tegoba. Među pacijentima kojima je pozlilo tokom vrelih dana našao se, kako navode lekari, i mladić star 17 godina iz Beograda koji je doživeo infarkt.
To nije usamljen podatak. Kardiolozi upozoravaju da tokom najtoplijih dana beleže po pet do šest infarkta dnevno, znatno iznad uobičajenog proseka. Visoke temperature dodatno opterećuju srce i krvne sudove, pa se rizik od infarkta, šloga i tromboze u ovakvim uslovima merljivo povećava.
Zašto vrućina toliko opterećuje srce?
Kada temperatura vazduha pređe 35 stepeni, telo pojačano radi da bi se ohladilo. Srce ubrzava rad i pumpa više krvi ka koži, a znojenjem organizam gubi vodu i elektrolite. Kod zdrave osobe taj mehanizam obično dobro funkcioniše, ali kod ljudi sa hroničnim bolestima dodatno naprezanje može da bude okidač za ozbiljan događaj.
Lekari kao najugroženije izdvajaju osobe sa srčanim, plućnim i bubrežnim oboljenjima, kao i one sa viškom kilograma. Kod njih je i inače smanjena rezerva organizma, pa dehidracija i pregrevanje brže dovode do dekompenzacije. Posebnu pažnju traže pacijenti koji uzimaju diuretike, lekove za izbacivanje tečnosti. Oni bi, u dogovoru sa svojim lekarom, trebalo da razmotre prilagođavanje doze tokom vrućina, jer ti lekovi dodatno dehidriraju organizam i mogu da poremete ravnotežu elektrolita.
Slučaj sedamnaestogodišnjaka pokazuje da mladost nije garancija imuniteta. Infarkt u toj životnoj dobi je redak, ali nije nemoguć, naročito ako postoje nasledni faktori, nedijagnostikovani problemi sa srcem ili spoj napora i ekstremne vrućine. Reč je o pojedinačnom slučaju, a ne o trendu naglog obolevanja mladih, pa ga treba čitati kao upozorenje, ne kao pravilo.
Koji simptomi traže hitnu reakciju?
Bol ili pritisak u grudima koji se širi ka ruci, vratu ili leđima, otežano disanje, hladan znoj, mučnina i iznenadna slabost signali su zbog kojih ne treba čekati. Kod toplotnog udara javljaju se zbunjenost, gubitak svesti i suva, vrela koža. U oba slučaja lekari savetuju da se odmah pozove Hitna pomoć.
Preventiva je jednostavnija nego što deluje. Institut za javno zdravlje savetuje unos dovoljno tečnosti, izbegavanje boravka napolju u najtoplijem delu dana, između deset i sedamnaest časova, i držanje temperature u prostoriji ispod 32 stepena. Uz vodu se preporučuju i napici sa elektrolitima, poput vode sa limunom, koji pomažu da se nadoknade minerali izgubljeni znojenjem. Med i slični dodaci spadaju u opšte savete o ishrani, ne u medicinski protokol za vrućine.
Vredi naglasiti granicu ovih podataka. Brojke o intervencijama i infarktima su dnevni izveštaji sa terena, a ne rezultat objavljene studije, pa opisuju trenutno stanje, a ne dugoročni trend. Ono što se iz njih jasno vidi jeste da toplotni talas nije samo pitanje neugode, nego i realnog opterećenja za srce.
Da li ćete tokom sledećeg toplotnog talasa prilagoditi svoje navike, i da li znate kako da prepoznate prve znake da telu treba pomoć?
