NOAA: brzi Sunčev vetar stiže 14. septembra, moguća bura G1
NOAA i EarthSky najavljuju da brzi Sunčev vetar iz dve koronalne rupe na Suncu stiže do Zemlje 14. i 15. septembra, uz mogućnost kratke slabe geomagnetske bure G1.
Centar za prognozu svemirskog vremena američke svemirske agencije NOAA izdao je 13. septembra 2026. u 12:30 po svetskom vremenu trodnevnu prognozu prema kojoj bi brzi Sunčev vetar iz dve velike koronalne rupe na Suncu trebalo da stigne do Zemlje 14. i 15. septembra. Prognozu, u sličnom tonu, prenosi i astronomski portal EarthSky, koji je istog dana objavio da bi kombinovano dejstvo dva mlaza moglo da gurne geomagnetsku aktivnost do granice slabe bure klase G1.
Koronalne rupe su velika, privremena područja na spoljnoj atmosferi Sunca, koroni, u kojima je plazma hladnija, ređa i ima slabije magnetno polje, otvoreno ka međuplanetarnom prostoru. Iz njih struje brzi mlazevi Sunčevog vetra, koji, kada pogode Zemljinu magnetosferu, mogu izazvati geomagnetske poremećaje različite jačine. Po podacima EarthSky-ja, na strani Sunca okrenutoj ka Zemlji trenutno se nalaze dve ovakve rupe. Južna je već rotirala u položaj koji direktno deluje na Zemlju, pa se prvi talas brzog vetra iz nje očekuje već kasno 13. i tokom 14. septembra, dok bi drugi mlaz, iz severne rupe, trebalo da stigne oko 15. septembra.
NOAA prognozu gradi na takozvanom Kp indeksu, koji meri planetarnu geomagnetsku aktivnost na skali od 0 do 9. Najveća izmerena trosatna vrednost u prethodna 24 časa iznosila je 3, dok najveća prognozirana vrednost za period od 13. do 15. septembra iznosi 3,67. Vrhunci se očekuju 14. septembra od 03 do 06 i od 18 do 21 čas po svetskom vremenu, što je kod nas od 05 do 08 i od 20 do 23 časa, a zatim ponovo 15. septembra od 03 do 06 časova po svetskom vremenu, odnosno od 05 do 08 kod nas. Agencija u obrazloženju prognoze navodi da postoji šansa za izolovani period bure G1 14. i 15. septembra, kada drugi mlaz brzog Sunčevog vetra iz koronalne rupe dođe u geoefektivan položaj u odnosu na Zemlju.
Zašto se NOAA i EarthSky ne slažu potpuno
Dva izvora se ovde ne slažu do kraja u naglasku, i tu razliku vredi izneti umesto prećutati. NOAA-in brojčani model za posmatrani period ne prelazi Kp 3,67, što je ispod praga od Kp 5 koji formalno definiše buru G1, pa agencija govori samo o šansi za izolovani period, ne o izvesnosti. EarthSky ide korak dalje: portal navodi da su pojedinačni periodi sa Kp 5, dakle slaba bura G1, sasvim mogući 14. septembra, uz mogućnost da se slično ponovi i 15. septembra. Razlika delom dolazi otuda što je NOAA-in broj prosečna modelovana vrednost za trosatni prozor, dok kratak upad iznad praga unutar tog istog prozora ne mora da podigne prosek na papiru, a upravo takav kratak upad je ono na šta EarthSky ukazuje kao na mogućnost.
Sunce je u prethodna 24 časa, dok se nova prognoza pripremala, bilo relativno mirno. Brzina Sunčevog vetra se kretala oko 400 kilometara u sekundi, što je uobičajen nivo pre dolaska novog mlaza. Zabeleženo je ukupno 13 baklji, jedna klase C i 12 klase B, a najjača je bila baklja klase C5,8, sa vrhuncem 12. septembra u 17:20 po svetskom vremenu, iz aktivne oblasti AR4521. Ta oblast se nalazi na poziciji N09W80 i upravo zalazi za zapadni rub vidljivog diska Sunca, pa njen doprinos aktivnosti uskoro prestaje. Za isti period do 15. septembra NOAA procenjuje verovatnoću solarne radijacione bure na 1 odsto, verovatnoću slabijih radio prekida klase R1 do R2 na 10 odsto, a jačih prekida klase R3 i iznad na 1 odsto.
Gde bi polarna svetlost mogla da se vidi
Ako se prognoza ostvari, pojačana polarna svetlost bi, po proceni EarthSky-ja, mogla da se vidi najjužnije do severne Škotske i područja na sličnoj geografskoj širini. To je tipičan domet za buru klase G1, koja spada u najslabiju kategoriju na petostepenoj NOAA skali geomagnetskih oluja i po pravilu ne utiče značajnije na satelitske ni električne sisteme na Zemlji.
Prognoza svemirskog vremena, kao i svaka prognoza, nosi granice koje treba imati u vidu. NOAA sam navodi da postoji tek šansa, ne izvesnost, za izolovani period bure G1, a tačno vreme i jačina zavise od toga kada i pod kojim uglom mlaz Sunčevog vetra iz koronalne rupe stigne do Zemljine magnetosfere, što se pouzdano zna tek kada merni instrumenti na satelitima, postavljenim oko sat vremena leta ispred Zemlje, zabeleže sam mlaz. Trosatni Kp indeks iz prognoze je prosečna, modelovana vrednost i ne isključuje kratke upade iznad ili ispod te vrednosti, na šta upravo ukazuje razlika između NOAA-inog broja i EarthSky-jeve procene. Ništa u dosadašnjim podacima ne ukazuje na buru jaču od G1, niti na značajniju radijacionu ili radio aktivnost, čija je verovatnoća prema NOAA proceni ispod 15 odsto za sve tri kategorije do 15. septembra.
