Geomagnetna bura 13. oktobra: NOAA najavljuje slabu G1
Prognoza od 12. oktobra računa na Kp do 5,00 u utorak ujutru, zbog brzog vetra iz koronalne rupe. Delovi iste prognoze se razilaze oko dana kada bi G1 mogla da stigne.
Centar za prognozu svemirskog vremena (SWPC) američke agencije NOAA izdao je 12. oktobra 2026. u 12.30 UTC trodnevnu prognozu u kojoj je najviši očekivani planetarni indeks Kp 5,00, što odgovara slaboj geomagnetnoj buri G1. Vrh se očekuje u utorak, 13. oktobra. Povod nije novi udar sa Sunca, nego brza struja Sunčevog vetra iz koronalne rupe, tamnog područja Sunčeve atmosfere u kome je magnetno polje otvoreno ka međuplanetarnom prostoru.
Šta tabela prognoze pokazuje za 13. i 14. oktobar?
Po tabeli, indeks Kp 13. oktobra ide na 4,67 između 3 i 6 sati po svetskom vremenu, pa na 5,00 između 6 i 9 sati, to jest od 5 do 11 sati ujutru kod nas. Obe vrednosti NOAA označava kao G1. Zatim indeks pada, a do kraja dana spušta se na 2,67. Za 14. oktobar najviša očekivana vrednost je 4,00. U prethodna 24 sata najviši izmereni Kp bio je 3, ispod praga bure.
Stručna rasprava istog centra opisuje isti tok. Rano 12. oktobra uslovi su mirni do nemirni, jer slabe posledice bure od 10. oktobra. Kasno tog dana i u noći ka 13. oktobru očekuju se aktivni uslovi, uz izolovanu buru G1 koju rasprava ocenjuje kao verovatnu za 13. oktobar. Brza struja iz koronalne rupe negativnog polariteta tada ulazi u položaj iz koga deluje na Zemlju, a 14. oktobra njen uticaj slabi.
Polazna tačka je već niska. Brzina Sunčevog vetra stalno je opadala, sa oko 680 na oko 465 kilometara u sekundi na kraju posmatranog perioda. Ukupno magnetno polje vetra u proseku je držalo oko 6 nanotesla, uz neutralnu vertikalnu komponentu Bz, onu koja odlučuje koliko se Zemljina magnetosfera otvara pristiglom plazmi.
Zašto se delovi prognoze razilaze oko dana?
U tekstu istog dokumenta slika nije jednoznačna. Jedan deo obrazloženja navodi da se G1 očekuje 14. oktobra, zbog struje iz koronalne rupe i mogućeg okrznuća oblaka plazme. Druga verzija obrazloženja u istom dokumentu kaže da se bura G1 ili jača ne očekuje. Tabela i stručna rasprava G1 stavljaju na 13. oktobar. Pošto delovi prognoze ne govore isto, sigurno je samo da NOAA računa na pojačanje oko 13. oktobra, ne i da će bura biti dostignuta.
Sajt Spaceweather.com piše o pripravnosti za buru G1 13. oktobra i dodaje da bi bura mogla da naraste do G2 ako Zemlju okrzne i izbačaj koronalne mase. Po tom sajtu, taj oblak potiče od događaja na Suncu 10. oktobra. NOAA u raspravi okrznuće pominje u vezi sa erupcijom filamenta od 11. oktobra.
Odakle novi oblak plazme?
Počevši od oko 21.50 UTC 11. oktobra eruptirao je dugačak filament severoistočno od južne koronalne rupe. Pridruženi izbačaj prvi put je viđen na snimcima koronografa LASCO C2 u 23.00 UTC, a na snimcima CCOR2 u 23.30 UTC. Modelovanje, kako navodi NOAA, pokazuje da će većina mase proći iza Zemljine orbite, uz malu verovatnoću za blago okrznuće, koje prognoza stavlja na 14. oktobar.
Rasprava dodaje da je moguće i dodatno pojačanje međuplanetarnog magnetnog polja 13. oktobra od izbačaja koji se vodi kao oblak od 11. oktobra i 14. oktobra od oblaka posle erupcije filamenta, ali sa niskim poverenjem. Procene tog tipa menjaju se sa svakom novom analizom snimaka.
Kako Sunce izgleda posle bure G3?
Bura od 10. oktobra dostigla je nivo G3 kada su se dva bliska oblaka plazme spojila na putu ka Zemlji. Spaceweather.com taj spoj naziva „kanibalskim“ izbačajem: brži oblak sustiže sporiji i potiskuje ga pred sobom. Gustina plazme prešla je 100 protona po kubnom centimetru, a polarna svetlost videla se širom Evrope. Preko Atlantika efekat je bio znatno slabiji. Jessica Fridrich poslala je sajtu fotografiju iz Duluta u Minesoti i poručila: „SAD su ovaj put dobile samo mrvice.“ Dodala je: „Magnetosfera je bila toliko poremećena da su čak i mrvice i dalje bile prilično lepe.“ Oba citata su prevedena sa engleskog. Detalje udara opisali smo u tekstu o buri G3 i baklji M6.4.
Od tada je Sunce primetno mirnije. Najjača baklja u poslednja 24 sata bila je C1.2 iz oblasti 4545 (N17W79), 11. oktobra u 17.01 UTC. Oblast 4549 (N09W75), iz koje je, kako smo pisali, stigla baklja M6.4, zadržava slabu delta konfiguraciju (klasa Dao, beta-delta), ali se približava zapadnom rubu diska pa je njeno razvrstavanje sve teže. Oblast 4551 (S14E41, klasa Eko, beta) pojednostavila se i uglavnom je neaktivna, kao i oblast 4553, dok je istočno od nje numerisana nova, 4554.
Verovatnoća radio-zamračenja R1 do R2 je 55 odsto za 12. oktobar, 50 odsto za 13. i 45 odsto za 14. oktobar. Za R3 ili jače brojke su 15, 10 i 5 odsto. NOAA verovatnoću baklji vezuje uglavnom za oblast 4549, koja zalazi s diska. Protonska oluja nivoa S1 ostaje malo verovatna (10, 5 i 5 odsto po danima), a fluks elektrona iznad 2 MeV trebalo bi da poraste na visoke vrednosti 13. i 14. oktobra.
Šta ova prognoza ne dokazuje
Kp u tabeli je prognoza, a ne merenje, i njena tri dela još nisu usaglašena oko dana kada bi G1 mogla da nastupi. Iz nje se ne može zaključiti ni da će bura dostići Kp 5, ni da će doći do polarne svetlosti vidljive sa naših geografskih širina. NOAA sama navodi nisko poverenje u dodatna pojačanja, a stvarni tok 13. i 14. oktobra pokazaće tek merenja sa satelita. Prognoza je 10. oktobra već jednom podbacila: najavljena G2 pretvorila se u G3.
