Curi sastav studentske liste: Šoškić, Tomanović, Bakić i Vidić

Studentski pokret prvi put je nedvosmisleno potvrdio da će na eventualnim izborima izaći sa sopstvenom listom i sopstvenim kandidatom, a u javnost su počela da cure prva imena. Po saznanjima koja kruže kuloarima, među predloženima su bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, advokat Zdenko Tomanović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić, profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar i nekadašnji fudbaler Nemanja Vidić.

Reč je o imenima koja se pominju kao mogući nosioci ili istaknuti članovi liste, ali nijedno još nije zvanično. Pokret je do sada insistirao na tome da odluka o kandidatima ne sme da bude rezultat dogovora uskog kruga, već procedura u koju je uključen svaki fakultet u blokadi.

Po kojim pravilima se bira lista?

Mehanizam koji su studenti postavili jasno ograničava ko uopšte može da se nađe na spisku. Kandidati ne smeju biti aktivni studenti, čime se pokret ograđuje od optužbi da pojedinci protest koriste za sopstvenu političku karijeru. Isključeni su i bivši funkcioneri vladajuće koalicije, ali i bivši funkcioneri parlamentarne opozicije, što je pokušaj da se lista predstavi kao otklon i od vlasti i od stranaka koje su godinama u Skupštini.

Procedura je decentralizovana. Svaki fakultet predlaže po četiri imena, takozvane kandidate za kandidate, pa se kroz unutrašnje glasanje i usaglašavanje dolazi do užeg izbora. Tek kada izbori budu zvanično raspisani, lista postaje konačna. Drugim rečima, sve što sada cure jesu radne verzije, podložne izmenama do poslednjeg trenutka.

Takav model pokretu daje legitimitet odozdo, ali nosi i rizik. Što je krug predlagača širi, to je teže održati jedinstvo oko jednog imena za predsedničku ili nosilačku poziciju. Bivši guverner Šoškić u javnosti se godinama profiliše kao kritičar ekonomske politike vlasti, dok advokat Tomanović i profesori Bakić i Lompar dolaze iz potpuno različitih sfera, akademske i pravne. Vidić bi listi doneo prepoznatljivost izvan političke publike, ali sportska biografija ne garantuje glasove.

Šta ovo znači za izborni ciklus?

Potvrda da pokret ide na izbore menja računicu svih aktera. Vlast je do sada studentske proteste tretirala kao ulični pritisak bez izborne dimenzije, a najavom liste taj pritisak dobija institucionalni oblik. Za parlamentarnu opoziciju situacija je još osetljivija, jer studentska lista koja eksplicitno isključuje njihove dosadašnje funkcionere pretenduje na isti birački korpus.

Otvoreno ostaje pitanje hoće li se imena koja danas cure naći na konačnom spisku ili su tek prva u nizu radnih predloga. Do raspisivanja izbora, svako curenje treba čitati kao deo procesa, ne kao odluku. Lista se gradi fakultet po fakultet, a pokret poručuje da poslednju reč nemaju kuloari.

Da li bi vam imena poput Šoškića, Tomanovića ili Vidića bila dovoljan razlog da glasate za studentsku listu, ili presuđuje program?