Dodik: Ustavni sud BiH je antiustavan, Srbi da ga napuste

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je 19. jula da Ustavni sud Bosne i Hercegovine ne zaslužuje da u njemu sede predstavnici srpskog naroda, opisavši tu instituciju kao antiustavan sud. Izjavu je dao u kontekstu dugotrajnog spora Republike Srpske sa institucijama na državnom nivou, a ona pre svega ima retorički, a ne institucionalni karakter.

Dodik je sud, prema sopstvenim rečima, video kao „mesto srpske inkvizicije”, ponovivši ocenu koju u Banjaluci iznosi već godinama. Istog dana precizirao je i da, po njegovom uverenju, Bosna i Hercegovina ne može da funkcioniše sve dok visoki predstavnik zadržava takozvana bonska ovlašćenja, mehanizam kojim međunarodni izaslanik može da nameće zakone i smenjuje funkcionere.

Šta stoji iza ponovljene ocene o „antiustavnom sudu”?

Spor oko Ustavnog suda BiH nije nov. Banjaluka godinama osporava legitimitet te institucije, pre svega zbog prisustva troje stranih sudija koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, tvrdeći da takav sastav nema uporište u volji konstitutivnih naroda. Sarajevske institucije, sa druge strane, sud vide kao krajnjeg tumača ustavnog poretka, čije su odluke obavezujuće za sve nivoe vlasti.

Dodikova poruka da Srbi „ne treba da sede” u sudu politički je signal, a ne pravni potez. Ustavni sud nastavlja da radi u punom sastavu bez obzira na ovakve izjave, a nijedna odluka o povlačenju sudija iz reda srpskog naroda zvanično nije doneta. Reč je, dakle, o zaoštravanju tona u trenutku kada odnosi između entiteta i države ostaju napeti.

Kada je reč o bonskim ovlašćenjima, Dodikov stav takođe nije izolovan. Deo domaće i međunarodne javnosti smatra da bi ta ovlašćenja trebalo ukinuti kao anahronizam iz devedesetih, dok drugi upozoravaju da bi njihovo ukidanje uklonilo poslednju branu protiv jednostranih poteza. Kancelarija visokog predstavnika do zaključenja ovog teksta nije reagovala na najnovije izjave.

Kako reaguje politička scena?

Iz sarajevskih stranaka ovakve istupe po pravilu tumače kao pritisak na državne institucije i nastavak politike osporavanja. Predstavnici bošnjačkih i dela hrvatskih stranaka ranije su Dodikove ocene o sudu odbacivali kao pokušaj da se oslabi jedini organ nadležan za ocenu ustavnosti. U Banjaluci, pak, vladajuća većina takve poruke predstavlja kao odbranu ustavnog položaja Republike Srpske i njenih nadležnosti.

Za sada je reč o izjavi, a ne o formalnoj odluci nekog organa vlasti. Republika Srpska nije usvojila akt kojim bi povlačila kadrove iz Ustavnog suda, niti je pokrenut zakonodavni postupak u tom pravcu. Zbog toga ovaj istup ostaje u ravni političke poruke, čiji domašaj tek treba da pokaže dalji tok odnosa Banjaluke i Sarajeva.

Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da se linija razdvajanja između entitetskih i državnih institucija ponovo naglašava, u trenutku kada region prati svaki potez oko statusa visokog predstavnika i budućnosti ustavnog uređenja BiH. Da li će ova retorika ostati na nivou izjava ili prerasti u konkretne institucionalne poteze, pitanje je koje će obeležiti narednu političku jesen. Šta vi mislite, gde je granica između legitimne kritike jedne institucije i osporavanja njenog postojanja?