Savet bezbednosti UN jednoglasno produžio mandat EUFOR-u

Savet bezbednosti UN jednoglasno je u petak, 30. oktobra, u Njujorku produžio mandat vojne misije EUFOR Altea u Bosni i Hercegovini za još 12 meseci, a rasprava koja je usledila dotakla je i Beograd: srpski predstavnik Radomir Ilić morao je da odgovara na optužbe zbog sahrane Ratka Mladića, dok su reakcije iz Republike Srpske na ishod sednice stigle tek danas, 31. oktobra.

Rezoluciju je predložila Velika Britanija, a podržalo ju je svih 15 članica Saveta. Mandat je produžen na samom početku sednice posvećene stanju u zemlji, pa je ostatak sata pripao pitanju oko kojeg članice nisu usaglašene: koliko dugo Kancelarija visokog predstavnika (OHR) treba da postoji.

Šta je Savet odlučio o EUFOR-u?

EUFOR, Snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini, deluje od 2004. godine u okviru operacije Altea, a trenutno broji nekoliko stotina vojnika iz 24 evropske države. Njegov mandat dozvoljava i upotrebu sile ako je „sigurno i stabilno okruženje ozbiljno ugroženo, a postojeće sigurnosne strukture budu u opasnosti da se raspadnu”.

Sednica je održana u senci nesreće: dan ranije kod Brčkog pao je helikopter misije, a delegacije SAD, Rusije i Kine izrazile su saučešće porodicama italijanskih pripadnika EUFOR-a. Prema izveštaju Radija Slobodna Evropa, stradale su četiri osobe, dok se u drugim izveštajima sa sednice pominje najmanje troje poginulih. Security Council Report, nevladina organizacija koja prati rad Saveta, najavila je uoči sednice da su članice težile jednostavnom produženju mandata, kako bi sačuvale konsenzus i izbegle ponovno otvaranje osetljivih pitanja oko OHR-a. Jednoglasno glasanje tu procenu potvrđuje, ali je rasprava pokazala da se sporenje samo odložilo.

Šta piše u izveštajima OHR-a i Vlade Republike Srpske?

Izveštaje o stanju u zemlji za proteklih šest meseci podneli su OHR i Vlada Republike Srpske. Vršilac dužnosti visokog predstavnika, Amerikanac Luis Krišok (Louis Crishock), sednici nije prisustvovao. Na tu dužnost došao je privremeno, od 1. jula, posle ostavke Kristijana Šmita, jer Savet za implementaciju mira nije izabrao naslednika.

Izveštaj OHR-a obuhvata period od 16. aprila do 15. oktobra 2026. i poteze vlasti Republike Srpske ocenjuje kao deo „šire strategije usmerene ka de facto odvajanju Republike Srpske od ustavnog i pravnog okvira Bosne i Hercegovine”. Kao primere navodi osporavanje nadležnosti državnih institucija, nepriznavanje pojedinih odluka Ustavnog suda BiH i najave vraćanja entitetskih nadležnosti u odbrani, kontroli granice, obaveštajnom sektoru i indirektnom oporezivanju. Posebno mesto zauzima novi ustav Republike Srpske: predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik najavio je da bi mogao biti usvojen 9. januara 2027. godine.

Vlada Republike Srpske u svom izveštaju traži da se ponište sve odluke koje su nametnuli visoki predstavnici, uz tvrdnju da ostaje privržena Dejtonskom sporazumu i ustavnom poretku BiH. Traži i zatvaranje OHR-a, uz ocenu da je period međunarodnog upravljanja zemljom završena faza.

Šta su poručile velike sile?

Ruski ambasador Vasilij Nebenzja pozdravio je produženje mandata misije, uz očekivanje da će ona delovati u okviru „strogo dogovorenih parametara”, ali je prema OHR-u bio oštriji. Osporio je legitimitet Krišoka, jer ga Savet bezbednosti nije potvrdio, i ocenio da Dejtonski sporazum ne poznaje funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika. Zatražio je:

„Insistiramo na brzom ukidanju ovog vanjskog protektorata i ukidanju funkcije visokog predstavnika bez ikakvih dodatnih uslova.”

Istovremeno je rekao da „Republika Srpska štiti Dejtonski sporazum i racionalno poziva na dijalog domaćih predstavnika”. Kineski predstavnik Sun Lej podržao je istu liniju, uz obrazloženje da su institucija visokog predstavnika i bonska ovlašćenja bili „posebni aranžmani za posebno razdoblje”. Njegova poruka glasila je:

„Sudbina Bosne i Hercegovine treba biti u rukama njenog naroda, a o državnim poslovima trebaju samostalno odlučivati njeni građani.”

Američki stav je nijansiraniji. Zamenica stalnog predstavnika SAD Temi Brus podržala je rad OHR-a, ali je pozvala lidere u BiH da „brzo formiraju vlast i da preuzmu odgovornost za zemlju”, i to na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou posle opštih izbora održanih početkom oktobra. Funkciju visokog predstavnika opisala je kao privremenu po prirodi posla:

„Uspjeh visokog predstavnika podrazumijeva izgradnju stabilne, sigurne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ako to znači da će samim tim njegova funkcija jednog dana postati suvišna.”

Britanska ambasadorka, čije ime izveštaji sa sednice navode različito, ocenila je da uslovi za zatvaranje OHR-a još nisu ispunjeni i da OHR ima „vitalnu i legitimnu ulogu”, a „jednostrane pozive na secesiju ili uspostavljanje trećeg entiteta” nazvala je rizikom za mir. Grčka ambasadorka Aglaja Balta poručila je da „Dejtonski mirovni sporazum ostaje kamen temeljac u očuvanju mira i stabilnosti u zemlji”, a francuski ambasador Žerom Bonafon da „lideri koji su izabrani na izborima u BiH mogu da računaju na podršku Pariza u sprovođenju neophodnih reformi”. Danska je izrazila žaljenje zbog nedovoljnog napretka BiH ka članstvu u EU i podsetila da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje pregovora o pristupanju.

Šta je Beograd rekao Savetu?

Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović optužio je rukovodstvo Republike Srpske da priprema secesiju:

„Separatističko rukovodstvo bosanskog entiteta Republika Srpska pokušava stvoriti pretpostavke za secesiju. Zato moramo i u Vijeću sigurnosti UN-a jasno naglasiti da bi bilo kakav pokušaj secesije značio rušenje mira i Dejtonskog mirovnog sporazuma.”

Pozvao je međunarodnu zajednicu da razmotri ponovno uvođenje ciljanih sankcija protiv aktera destabilizacije, a Srbiji je zamerio vojne i državne počasti Ratku Mladiću. Predstavnik Srbije Radomir Ilić odgovorio je da Beograd podržava suverenitet, teritorijalni integritet i dejtonski ustavni poredak BiH, uz princip „jedna država, dva entiteta i tri ravnopravna konstitutivna naroda”. Sahranu je, kako je rekao, organizovala porodica, a državni organi Srbije pružili su samo logističku i sigurnosnu podršku. Dodao je i da Bećirovićevi stavovi nisu usaglašena pozicija Predsedništva BiH.

Ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija odgovorio je da je Bećirović imao puno pravo da govori u ime države, a kritike na račun sahrane izneo je „u ime žrtava”, podsetivši da je Mladić pred međunarodnim sudom osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Hrvatski predstavnik Hrvoje Ćurić osudio je i secesionističku retoriku i pokušaje političke centralizacije, a ponovio je da su izmene izbornog zakonodavstva potrebne.

Na ishod sednice danas se oglasio predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić. Za Srnu je rekao da su „tri najveće sile” poručile da je OHR-u isteklo vreme, a o bošnjačkoj javnosti je ocenio: „Mislim da on njih čuva samo da se ne dogovaraju sa Srbima.” Iz američkog i ruskog izlaganja, međutim, ne proizlazi isti zaključak: Vašington je rad OHR-a podržao i dopustio da funkcija jednog dana postane suvišna, dok Moskva traži brzo ukidanje funkcije.

Mandat EUFOR-a produžen je za 12 meseci, a prvi datum koji bi mogao da proveri ovu podelu je 9. januar 2027, kada Dodik očekuje usvajanje novog ustava Republike Srpske.