Prosveta najavila vanredni nadzor Univerziteta u Beogradu
Nakon što je Savet Univerziteta izglasao izmene Statuta o izboru rektora, Ministarstvo prosvete najavilo je vanredni inspekcijski nadzor zbog navodnih nepravilnosti u proceduri.
- Ministarstvo prosvete najavilo je vanredni inspekcijski nadzor Univerziteta u Beogradu, saopštenje je objavljeno oko 13.46.
- Povod je glasanje Saveta o izmenama Statuta kojima se menja postupak izbora rektora.
- Po novim pravilima kandidat mora da osvoji većinu glasova Senata pre nego što izađe pred Savet, ranije je bila dovoljna trećina.
- Ministarstvo se poziva na Zakon o visokom obrazovanju koji zabranjuje političko delovanje na univerzitetu.
Ministarstvo prosvete najavilo je danas vanredni inspekcijski nadzor Univerziteta u Beogradu, uz obrazloženje da će proveriti sve relevantne činjenice i okolnosti postupka izmene Statuta. Saopštenje je objavljeno oko 13.46, dan pošto je Savet Univerziteta izglasao izmene kojima se menja način izbora rektora.
Povod za nadzor je, kako navodi Ministarstvo, sumnja u nepravilnosti pri samom glasanju. U središtu spora je odredba koja pomera prag za kandidate: umesto dosadašnje trećine, budući kandidat za rektora sada mora da osvoji većinu glasova Senata pre nego što njegovo ime uopšte stigne pred Savet, koji donosi konačnu odluku.
Šta se tačno menja u proceduri
Izmene Statuta zaoštravaju uslov za ulazak u trku. Do sada je bilo dovoljno da kandidat obezbedi podršku trećine članova Senata da bi bio prosleđen Savetu. Novo pravilo traži kvalifikovaniju podršku, većinu, čime se, po zamisli predlagača, sužava broj kandidata koji izlaze pred Savet na jednog, sa najširom podrškom akademskog tela.
Dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović, jedna od inicijatorki izmena, brani novi model kao ispravnu i pravičnu proceduru izbora rektora. Po njenom obrazloženju, cilj je da pred Savet izađe kandidat koji je već dobio jasnu većinsku podršku Senata, a ne da se odluka prelama na telu u kojem sede i predstavnici osnivača.
Ministarstvo, sa druge strane, u središte stavlja pitanje političkog delovanja unutar ustanove. U saopštenju je istaknuto da Zakon o visokom obrazovanju strogo zabranjuje svako političko delovanje na univerzitetima i drugim visokoškolskim ustanovama, uz ocenu da bi eventualno insistiranje na tome da rektor dođe iz određenog političkog kruga bilo u suprotnosti sa tim zakonom.
Da li je nadzor zaštita zakona ili pritisak na autonomiju
Ovde se otvara ustavna materija oko koje se lome koplja. Autonomija univerziteta je ustavna kategorija, a inspekcijski nadzor je zakonski instrument države. Pitanje koje se postavlja u akademskim kuloarima nije da li Ministarstvo ima pravo da nadgleda zakonitost rada, već da li se taj instrument aktivira selektivno, u trenutku kada Univerzitet menja sopstvena pravila igre.
Nadzor stiže u osetljivom trenutku, u jeku studentske kampanje i višemesečnog zaoštravanja odnosa između akademske zajednice i vlasti. Za jednu stranu, potez Ministarstva je legitimna provera da li je procedura sprovedena po zakonu. Za drugu, reč je o novom talasu pritiska na instituciju koja pokušava da samostalno uredi izbor svog rukovodstva.
Naredni korak je na inspekciji, čiji nalaz može ili da potvrdi zakonitost glasanja ili da ospori izmene Statuta pre nego što se uopšte stigne do izbora novog rektora. Do tada ostaje otvoreno pitanje na koje ni jedna ni druga strana nemaju spreman odgovor: gde je granica između zakonske kontrole države i ustavom zajemčene autonomije univerziteta?
