Studenti obučavaju 15.000 kontrolora za biračka mesta

Studentski pokret uoči najavljenih izbora obučava oko 15.000 kontrolora koji bi na dan glasanja pokrivali biračka mesta i sprečavali nasilje i krađu glasova. Organizatori poručuju da će kontrola izbornog procesa biti jača nego ikada, a obuka se odvija u trenutku kada se još čeka zvanično raspisivanje izbora. Reč je o pokušaju da se nezadovoljstvo iz meseci protesta pretvori u organizovanu mrežu na terenu, tamo gde se rezultat i utvrđuje.

Poteza ove vrste u ranijim ciklusima nije nedostajalo, ali retko kad je jedna vanparlamentarna struktura najavljivala brojku ovog reda. Petnaest hiljada ljudi, ako se obuka i raspoređivanje izvedu do kraja, značilo bi prisustvo na velikom delu od ukupno više od 8.000 biračkih mesta u zemlji. Suština nije samo u broju, nego u tome ko su ti ljudi i koliko su spremni da prijave nepravilnost umesto da je prećute.

Da li je 15.000 kontrolora dovoljno?

Zoran Alimpić, bivši predsednik Skupštine grada Beograda i član Gradske izborne komisije, ocenjuje da ni minimalnih 16.000 kontrolora nije dovoljno da se izborni dan pokrije kako treba. Po njegovom sudu, pored kontrolora na samim biračkim mestima moraju se angažovati i posmatrači, jer su lokalni izbori pokazali koliko je prostora za nepravilnosti između otvaranja birališta i konačnog utvrđivanja rezultata.

Alimpić upozorava da se najosetljiviji trenuci ne dešavaju nužno pred kutijom, nego kod prevoza materijala, unosa podataka i rada izbornih komisija posle zatvaranja biralishta. Kontrolor koji stoji uz kutiju vidi samo jedan deo procesa. Bez posmatrača koji prate lanac do kraja, brojka od 15.000 ostaje impresivna na papiru, a manje pouzdana u praksi. To je razlika između prisustva i stvarne kontrole, i upravo je ona presudna za poverenje u ishod.

Njegova ocena je važna jer ne dolazi iz redova opozicije, nego od čoveka koji je godinama unutar izbornih tela gledao kako sistem radi. Kada iskusni član komisije kaže da ni 16.000 nije dovoljno, to je istovremeno priznanje koliko je izborni proces postao osetljiv i koliko je poverenja u njega izgubljeno.

Šta ova mreža znači pred izbore

Najava dolazi u ambijentu dubokog nepoverenja u regularnost glasanja. Deo javnosti mesecima tvrdi da se izbori ne gube i ne dobijaju samo kampanjom, nego i onim što se dešava na biralištu, pa se energija sve više seli sa trgova na biračka mesta. Studentski pokret time pokušava da ponudi konkretan odgovor na pitanje koje se ponavlja iz ciklusa u ciklus: ko će čuvati glasove.

Za vlast, ovakva mreža je izazov jer sužava prostor za sumnje i prigovore koje je lakše izneti kada kontrola izostane. Za opoziciju i studente, ona je pokušaj da se izborni dan pretvori u teren na kome brojnost i disciplina znače više od poruka. Otvoreno ostaje pitanje hoće li obuka biti dovršena na vreme, hoće li kontrolori biti ravnomerno raspoređeni i, što je najvažnije, hoće li imati podršku da svaku nepravilnost i prijave.

Do zvaničnog raspisivanja izbora, ovo je za sada najkonkretniji potez jedne strane u pripremi za glasanje. Preostali dani pokazaće da li će 15.000 kontrolora ostati najava ili će se pretvoriti u stvarnu mrežu na terenu. Mislite li da veći broj kontrolora sam po sebi vraća poverenje u izbore, ili je bez posmatrača i nezavisne kontrole i ta brojka nedovoljna?