PSG traži plan za izborni dan i tri dana posle njega

Generalni sekretar Pokreta slobodnih građana Aleksandar Radovanović ocenio je 11. avgusta da opozicioni akteri već treba da planiraju strategiju za izborni dan, i to takvu koja pokriva i tri dana posle zatvaranja biračkih mesta. U izjavi za dnevni list Danas naveo je da je izborni dan najvažniji ispit za političke organizacije, ali da se pažnja mora obratiti i na ono što sledi posle glasanja.

To je prvi konkretan predlog jedne opozicione stranke o organizaciji samog dana izbora, otkako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rok sveo na najviše tri meseca i poručio da se na tim izborima odlučuje “o sudbini i budućnosti zemlje”. Do sada se u opozicionim izjavama raspravljalo uglavnom o datumu i o sastavu lista.

“Ako smo svi saglasni da su politički akteri u niskom startu za izbore, onda bi već trebalo razvijati strategije i za izborni dan i tri dana posle toga, koji su u prethodnim godinama predstavljali ključni period za odbranu rezultata i otkrivanje svih izbornih manipulacija”, kazao je Radovanović.

Polazna tačka njegovog predloga je, dakle, ocena da je kampanja praktično počela pre nego što su izbori raspisani. Iz toga izvodi zaključak da se posao oko biračkih mesta ne planira u nedelji pred glasanje.

Tri sloja koja treba da rade kao jedna celina

Radovanović traži koordinaciju logistike između tri grupe ljudi koje opozicione liste inače izvode na teren:

• članova biračkih odbora, koji su na samom biračkom mestu tokom glasanja i brojanja
• pravnih timova, koji reaguju na prigovore i na sporne situacije
• mobilnih timova, koji se kreću između biračkih mesta

Njegova je poenta da ta tri sloja ne smeju da rade odvojeno, nego kao jedna celina, sa unapred određenim načinom prijave nepravilnosti i sa jasnim postupkom za prikupljanje papira koji posle nose dokaznu težinu.

“Treba svi da funkcionišu kao celina, sa precizno definisanim načinom prijavljivanja nepravilnosti, prikupljanja dokaza, zapisnika i rezultata sa svakog biračkog mesta”, rekao je generalni sekretar PSG-a.

Radovanović u izjavi nije razrađivao kako bi se ta koordinacija tehnički sprovodila, niti je govorio o tome da li predlog upućuje samo svojoj stranci ili celoj opozicionoj sceni.

Zašto su tri dana posle glasanja ključna?

Zato što se u tom periodu, po njegovoj oceni, otvara prostor za manipulacije izbornim materijalom i rezultatima, i to posle zatvaranja biračkih mesta. Radovanović kaže da se taj prostor može smanjiti ako svako ko učestvuje na izborima unapred zna šta mu je zadatak na izborni dan.

Formulacija je odmerena i to nije slučajno. On ne tvrdi da se sporne radnje mogu potpuno ukloniti, nego da se njihov prostor sužava organizacijom. Razlika je bitna, jer se kod prethodnih izbornih ciklusa spor između vlasti i opozicije vodio upravo oko toga šta se dešava sa zapisnicima i materijalom pošto glasanje prestane.

Ranija sporenja oko biračkog spiska

Predlog stiže u trenutku kada je birački spisak već predmet opozicionih prigovora. Stranka slobode i pravde je Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) prijavila 42 adrese iz biračkog spiska, o čemu smo ranije pisali.

Ta dva pitanja se u praksi razdvajaju. Spisak se osporava pre izbornog dana, kod nadležnih organa i kod posmatračkih misija, dok se materijal i zapisnici brane na samom biračkom mestu, u satima kada se broje listići. Radovanovićev predlog se odnosi na ovaj drugi deo posla.

Otvoreno ostaje da li će opozicione liste na terenu imati jedinstven mehanizam za prijavu nepravilnosti ili će svaka nastupiti sa svojim. Odgovor će se videti tek kada izbori budu raspisani i kada počne imenovanje biračkih odbora u proširenom sastavu, jer se tek tada zna koliko ljudi svaka lista uopšte može da postavi na biračka mesta.