Sednica o nepoverenju Vladi Macuta zakazana za ponedeljak
Vanredno zasedanje Narodne skupštine održava se u ponedeljak, a glasanje koje je opozicija pokrenula u februaru sada na dnevni red stavlja vladajuća većina.
- Vanredna sednica Narodne skupštine zakazana je za ponedeljak, 27. jul, sa početkom u 10 časova.
- Saziv sednice zatražilo je 109 poslanika vladajuće grupe „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane".
- Predlog za glasanje o nepoverenju podnela su 62 opoziciona poslanika još 13. februara, povezujući ga sa slučajem Generalštab.
- Ako predlog prođe, u roku od 30 dana bira se nova vlada, a ako to ne uspe, raspisuju se izbori.
Narodna skupština Republike Srbije održaće u ponedeljak, 27. jula, vanrednu sednicu na kojoj se glasa o nepoverenju Vladi premijera Đura Macuta. Zasedanje je zakazano za deset časova, a saziv je zatražilo 109 poslanika vladajuće grupe „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane”.
Sam predlog za glasanje o nepoverenju nije nov. Podnela su ga 62 opoziciona poslanika još 13. februara, povezavši ga sa slučajem Generalštab. Novina je u tome što glasanje sada na dnevni red stavlja upravo vladajuća većina, a ne opozicija koja ga je pokrenula. Dva pokušaja da se ovo glasanje održi u aprilu propala su jer nije bilo kvoruma.
Zašto vlast sama saziva glasanje o svom opstanku?
Na prvi pogled deluje neobično da parlamentarna većina insistira na glasanju o poverenju sopstvenoj vladi. Logika je, međutim, proceduralna i politička istovremeno. Predlog je mesecima stajao na čekanju, a svako novo odlaganje opozicija je koristila kao argument da se vlast krije od provere. Sazivanjem sednice vladajuća grupa preuzima inicijativu i sam termin, umesto da dozvoli da pitanje visi do jeseni.
Postoji i drugi sloj računice. Ako većina na sednici potvrdi poverenje Vladi, opozicionom predlogu se oduzima politička težina i zatvara se tema koju je opozicija otvorila u februaru. Ako se, pak, ispostavi da poverenja nema, otvara se ustavni mehanizam koji vodi ka izboru nove vlade ili ka izborima. U oba slučaja, kontrolu nad tajmingom drži onaj ko je sednicu sazvao.
Iz redova opozicije poručuju da je glasanje trebalo da se održi mnogo ranije i da je slučaj Generalštab suština njihovog predloga. Iz vladajuće grupe navode da su obezbedili potpise i time pokazali spremnost da se pitanje reši u parlamentu, a ne na ulici.
Procedura i mogući put ka izborima
Za izglasavanje nepoverenja potrebna je većina od ukupnog broja poslanika, dakle najmanje 126 glasova u sazivu od 250 mandata. Ako predlog dobije tu većinu, predsednik Republike je dužan da u roku od 30 dana pokrene postupak za izbor nove vlade. Ukoliko nova vlada u tom roku ne bude izabrana, raspisuju se prevremeni parlamentarni izbori.
Upravo taj poslednji ishod čini ponedeljkovu sednicu važnijom od pukog prebrojavanja glasova. Predsednik Aleksandar Vučić više puta je govorio o rokovima za izbore, a glasanje o nepoverenju je jedan od ustavnih puteva koji do njih vodi. Iako aritmetika u parlamentu ide u prilog vladajućoj većini, sama činjenica da se o poverenju Vladi glasa u julu, mimo redovnog zasedanja, menja politički kalendar za jesen.
Za javnost, sednica je prilika da se čuje i pozicija i opozicija na istom mestu, oko istog pitanja. Rasprava o poverenju Vladi obično je i rasprava o njenom bilansu, pa se očekuje da će obe strane izneti svoje ocene rada kabineta premijera Macuta.
Ostaje otvoreno pitanje za sam ponedeljak: da li će glasanje zatvoriti temu koju je opozicija otvorila u februaru, ili će je, obrnuto, pretvoriti u prvi korak ka jesenjim izborima?
