Drugi dan rasprave o nepoverenju Vladi, glasanja još nema
Vanredna sednica o poverenju Vladi Đura Macuta ušla je u drugi dan. Prepodnevni deo završen je oko 13.44, nastavak zakazan za 15 časova, a o samom glasanju još se ne govori.
- Vanredna sednica o poverenju Vladi Đura Macuta ušla je u drugi dan, a glasanja i dalje nema.
- Prepodnevni deo rada završen je oko 13.44, nastavak je zakazan za 15 časova.
- Miroslav Aleksić obrazlagao je predlog opozicije skoro četiri sata.
- Dok se sednica ne zaključi, vanredni izbori ne mogu biti raspisani; za alternativnu vladu bilo bi potrebno 126 poslanika.
Narodna skupština Srbije nastavila je u utorak, 28. jula, vanrednu sednicu o poverenju Vladi Đura Macuta, a glasanja o predlogu opozicije i dalje nema. Predsednica Skupštine Ana Brnabić konstatovala je da postoje uslovi za nastavak rada, prepodnevni deo sednice završen je oko 13.44, a poslanici su u salu vraćeni u 15 časova.
Sednica je počela u ponedeljak, 27. jula, u 10 časova i prekinuta je u večernjim satima, uz najavu da se rad nastavlja sutradan od 10 časova. Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi podnela je ranije ove godine grupa opozicionih poslanika. Među predlagačima su NPS-NLS, Stranka slobode i pravde, Srbija centar, Moja snaga naroda, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, POKS i nezavisni poslanik Miloljub Albijanić.
Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije obrazlagao je predlog skoro četiri sata. Kao ključne razloge naveo je aferu oko Generalštaba i položaj ministra kulture Nikole Selakovića. Premijer Macut je uzvratio odbranom kabineta, sa tezom da će učinak Vlade meriti birači, a ne narativi sa društvenih mreža. Reč su uzeli i ministar finansija Siniša Mali i ministarka privrede Adrijana Mesarović, čime je rasprava sa procedure brzo prešla na bilans dve decenije privatizacija i infrastrukturnih projekata.
Zašto se sednica odugovlači?
Odgovor je proceduralan, i zato je politički. Dok se vanredna sednica formalno ne zaključi, vanredni parlamentarni izbori ne mogu biti raspisani. Svaki dan rasprave, svaka pauza i svaki novi govornik pomeraju taj trenutak, pa se u kuloarima Doma Narodne skupštine tempo rasprave čita kao poruka o tome kada vlast želi da uđe u izborni ciklus, a ne samo kao sukob oko poverenja kabinetu.
Postoji i paradoks bez kog se ova sednica ne razume. Vanrednu sednicu omogućili su potpisi poslanika vladajuće grupe „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“, jer je za sazivanje bilo potrebno najmanje 84 potpisa. Drugim rečima, raspravu o sopstvenom opstanku otvorila je većina koja tu vladu drži. Opozicija je time dobila tribinu koju sama nije mogla da obezbedi, ali je i izgubila kontrolu nad kalendarom.
Šta bi značilo izglasavanje nepoverenja
Ustavna materija je ovde precizna. Ako Skupština usvoji predlog, počinje rok od 30 dana u kojem se ili formira nova vlada ili se Skupština raspušta i raspisuju izbori. Za alternativnu vladu bila bi potrebna nova većina od 126 poslanika, a takva koalicija u ovom sazivu nije vidljiva ni na papiru. Zato se ishod glasanja, kad do njega dođe, unapred čita kao formalnost, dok je pravo pitanje šta se dešava sa datumom izbora.
Za opoziciju je računica drugačija. Sednica je prilika da se afera oko Generalštaba i pitanje odgovornosti pojedinih ministara iznesu u prenosu uživo, pred publikom koju inače ne dostižu. Za vlast je ista sednica prilika da se govori o brojkama, ugovorima i projektima, i da se rasprava o poverenju pretvori u raspravu o učinku. Obe strane, dakle, dobijaju ono zbog čega su ušle u salu, samo što se cena plaća u danima.
Glasanje još nije stavljeno na dnevni red, a lista prijavljenih govornika nije iscrpljena. Do tada Skupština radi, a sat do izbornog ciklusa stoji.
Mislite li da je odugovlačenje sednice taktika oko datuma izbora ili je reč o legitimnoj potrebi da svi poslanici dobiju reč?
