Selaković: Niko ruševine Generalštaba nije hteo da pokloni
Funkcioner SNS Nikola Selaković odbacio je optužbe o sudbini ruševina Generalštaba, poručivši da nije bilo namere da se zdanje u centru Beograda nekome pokloni, na dan glasanja o nepoverenju Vladi.
- Funkcioner SNS Nikola Selaković odbacio je optužbe da je postojala namera da se ruševine Generalštaba nekome poklone.
- Izjava je odgovor na kritike opozicije oko spornog aranžmana sa zdanjem u centru Beograda.
- Sudbina Generalštaba, oštećenog 1999. u bombardovanju, mesecima je predmet javne polemike.
- Reagovanje je stiglo na dan sednice na kojoj se glasa o nepoverenju Vladi.
Funkcioner Srpske napredne stranke Nikola Selaković odbacio je u ponedeljak optužbe opozicije o sudbini ruševina Generalštaba, poručivši da niko taj objekat nikome nije nameravao da pokloni. Izjava je stigla u Beogradu, na dan kada je zakazana sednica Narodne skupštine sa tačkom o nepoverenju Vladi, čime je pitanje spornog zdanja u samom centru grada ponovo dospelo u središte političke rasprave.
Selaković je govorio kao odgovor na tvrdnje opozicionih poslanika da je aranžman oko objekta Generalštaba pripreman netransparentno i na štetu javnog interesa. Prema njegovim rečima, u celom procesu nije bilo namere da se ruševine ustupe bilo kome bez naknade, niti da se zaobiđe zakonska procedura. Time je vlast pokušala da otupi jednu od najglasnijih kritika koje opozicija mesecima ponavlja uoči glasanja.
Zdanje Generalštaba, delo arhitekte Nikole Dobrovića, nalazi se u uglu Nemanjine i Ulice kneza Miloša i jedna je od najprepoznatljivijih ratnih rana Beograda. Objekat je teško oštećen u bombardovanju 1999. godine i od tada stoji kao ruševina, a njegova buduća namena godinama se otvara i zatvara u javnosti, bez konačnog raspleta. Upravo ta neizvesnost pretvorila je zgradu u simbol oko kojeg se lome koplja vlasti i opozicije.
Zašto Selakovićeva izjava dolazi baš sada?
Tajming reagovanja nije slučajan. Izjava je data na dan sednice o nepoverenju Vladi, kada opozicija nastoji da svaku otvorenu aferu iznese pred javnost kao argument protiv izvršne vlasti. Pitanje Generalštaba, sa svojim emotivnim i simboličkim nabojem, u toj računici ima posebnu težinu, jer spaja temu ratnog nasleđa, urbanizma i sumnji u pogodovanje.
Selaković je, braneći poziciju vlasti, insistirao na tome da su optužbe o poklanjanju ruševina neosnovane i da se radi o političkoj konstrukciji uoči glasanja. Sa druge strane, deo opozicije traži da se ceo aranžman stavi na uvid javnosti, uključujući dokumentaciju i uslove pod kojima bi se o sudbini zdanja odlučivalo. Bez tih detalja, tvrde kritičari, svako uveravanje ostaje na nivou izjave.
Za urednu ocenu ostaje činjenica da je Generalštab pod posebnim režimom kao objekat od izuzetnog kulturnog i istorijskog značaja, pa svaka promena njegovog statusa zahteva jasnu proceduru i saglasnost nadležnih institucija. To je i razlog zašto opozicija traži da se rasprava vodi kroz dokumente, a ne kroz izjave date pred kamerama.
Šta se zna, a šta ostaje otvoreno
Nesporno je da je Selaković demantovao nameru poklanjanja i da je izjavu dao kao odgovor na optužbe opozicije. Nesporno je i da se konačna odluka o sudbini ruševina Generalštaba i dalje vodi kao otvoreno pitanje, o kojem se u javnosti govori mesecima. Ostaje, međutim, nejasno koji su tačno uslovi budućeg aranžmana i u kojoj fazi se nalazi postupak, jer o tome zvanično nije izneto dovoljno detalja.
Sednica o nepoverenju Vladi verovatno neće doneti rasplet ove teme, ali će je dodatno gurnuti u prvi plan. Generalštab tako ostaje ono što je i bio poslednjih godina, tačka ukrštanja politike, sećanja i grada, oko koje se svaka izjava čita kroz naočare tabora kome pripada.
Da li će sudbina Generalštaba biti odlučena kroz javnu i proverljivu proceduru, ili će ostati predmet suprotstavljenih izjava do sledeće političke prilike?
