Građani osvetlili protestnu izložbu ispred Jovine gimnazije

Ograda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu u subotu uveče, 8. avgusta 2026, dobila je funkciju koju nije imala: postala je zid galerije. Roditelji đaka te škole postavili su na nju izložbu fotografija pod nazivom „Osvetli i ti“ i pozvali okupljene da ponesu mobilne telefone i lampe. Ljudi su se poređali uz ogradu i uperili svetlost u slike, pa se postavka gledala onako kako se gleda samo ono što nema svoje osvetljenje.

Izložene fotografije nastale su na protestima podrške profesorima i učenicima i tokom blokade školske zgrade u 2025. i 2026. godini. Potpisuju ih Relja Kanović, Vladimir Papuga, Vedran Bukarica, Denijel Zemanić i grupa Jovinih zmajeva. Skupu su prisustvovali sadašnji i bivši profesori, đaci i građani, a među posetiocima su bili i biciklisti okupljeni u neformalnoj grupi Gvozdena konjica.

Šta je rekla suspendovana profesorka

Pred okupljenima je govorila Rima Grujić, suspendovana profesorka srpskog jezika i književnosti u toj gimnaziji. Podsetila je na profesora i direktora kragujevačke gimnazije Miloja Pavlovića, koji je 1941. godine odbio ponudu okupatora da napusti stratište i spase se, uz reč da i tada drži čas. Odatle je povukla liniju do današnjeg dana.

„I pucali su. I danas pucaju. Ne oružjem, već nepravdom, poniženjem i pokušajem da nas odvoje od naših katedri i od dece koju s pravom nazivamo svojom. Ali mi nećemo i ne možemo odstupiti“, kazala je Grujić.

Nabrajanje mera kojima su, po njenim rečima, profesori izloženi bilo je centralni deo obraćanja.

„Možete pokušati da nam oduzmete zgradu, možete se ustremiti na naše učionice, možete nas suspendovati, progoniti, želeti da nam oduzmete dostojanstvo, da nas ućutkate, truditi se da nas slomite. Ali jedno ne možete, ne možete nas naterati da se odreknemo istine i dece zbog kojih postojimo kao profesori“, dodala je.

Grujić je navela i da će suze koje su profesori pustili zbog onoga što im je oduzeto nositi kao orden, a ne kao znak slabosti.

„Mi ne plačemo zato što smo slabi. Mi plačemo zato što volimo, zato što osećamo odgovornost, zato što znamo da pravda vredi svake žrtve i da sloboda nije besplatna“, naglasila je.

Izlaganje je završila rečenicom koja je te večeri najviše ponavljana: „Oni koji su izdali decu, izdaće i otadžbinu.“ Pa zatim: „Ne damo Jovinu, Jovina je naša.“ Razlozi njene suspenzije na skupu nisu obrazlagani, niti je bilo predstavnika uprave škole koji bi ih izneli.

Zašto se skup održava na ogradi, a ne u učionici

Odgovor je u jednoj brojci: u zgradi najstarije novosadske gimnazije redovna nastava se ne održava blizu dve godine. To je, praktično, ceo srednjoškolski ciklus jedne generacije bez matične učionice. Ograda je zato izabrana svesno. Ona je granica između onoga što đaci i profesori smatraju svojim i onoga čemu trenutno nemaju pristup, pa je izložba postavljena tačno na toj liniji, sa spoljne strane.

Format je i po sebi novost. Protest u prosveti se do sada odvijao kroz obustave nastave, šetnje i skupove pred nadležnim ustanovama, dakle kroz odsustvo i kroz kretanje. Ovde je izabrano suprotno: statična postavka na fiksnoj tački, bez govornice, bez ozvučenja koje bi nosilo poruku dalje od kruga oko ograde. Poruka je fizički zavisila od toga koliko ljudi dođe sa upaljenom lampom. Organizatori su to i rekli naglas, da fotografije neće ostati u mraku.

Politički, to je pomeranje sa terena pritiska na teren trajanja. Skup koji se meri brojem učesnika lako se odbaci kao mali. Postavka koja stoji na ogradi škole meri se danima koliko izdrži i time što je svako ko prođe tom ulicom vidi bez ikakve najave.

Šta sledi

Kalendar je sada glavni akter. Nova školska godina počinje početkom septembra, za nešto manje od mesec dana, i tada se otvaraju dva pitanja na koja ni jedna ni druga strana još nemaju javno saopšten odgovor: gde će đaci Jovine gimnazije slušati nastavu i u kom statusu će dočekati prvi čas profesori koji su suspendovani. Do tada, izložba na ogradi ostaje jedini vidljivi trag te škole na njenoj sopstvenoj adresi.