SPS ide samostalno na izbore, vrh stranke odbacuje Ružića
Trojica funkcionera SPS prvi put imenom demantuju kontakte sa naprednjacima i poručuju da važi odluka Glavnog odbora od 17. jula: SPS samostalno na izbore, sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije.
Predsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Vladan Zagrađanin izjavio je 8. avgusta 2026 da SPS samostalno na izbore izlazi u svojoj koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije, te da sa Srpskom naprednom strankom nije bilo nikakvog razgovora o zajedničkom nastupu. Isto su, u izjavama datim istog dana, potvrdili potpredsednik Glavnog odbora Novica Tončev i član Predsedništva Dejan Backović.
Tako je vrh socijalista prvi put imenom odgovorio na istupe potpredsednika stranke Branka Ružića, koji od ranije traži da SPS povuče jasne crvene linije prema naprednjacima i vrati sopstveni politički identitet. Do juče je javnost imala samo Ružićev poziv, dok su Dačić i stranački organi ćutali.
„Ivica Dačić je apsolutni lider SPS. On ima apsolutnu našu podršku“, naveo je Zagrađanin. O odnosu prema koalicionom partneru bio je kratak: „Nismo razgovarali sa SNS. Da li ćemo razgovarati, stvarno ne znam.“
Šta je odlučeno na Glavnom odboru 17. jula
Zagrađanin se pozvao na sednicu Glavnog odbora održanu 17. jula, na kojoj je, kako je precizirao, bilo oko 500 ljudi i na kojoj je jednoglasno podržan stav predsednika stranke Ivice Dačića da socijalisti na izbore idu sami. Koalicija koju pominje je ona sa kojom SPS izlazi godinama, sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije.
Uz to je postavljen i rok. Do 25. avgusta opštinski, gradski i okružni odbori treba da dostave liste kandidata za narodne poslanike, kao i predlog kandidata za predsednika Republike. O tom roku i o Dačićevoj najavi samostalnog izlaska već smo pisali, i on je za sada jedina čvrsta tačka u kalendaru stranke koja se sprema za izbore koji još nisu raspisani.
Ružić i „četiri zida“
Na pitanje o stavovima svog potpredsednika, Zagrađanin je odgovorio da odluke donose isključivo stranački organi.
Branko Ružić može da ima izjave kakve god hoće. To može u četiri zida sa društvom da razmenjuju misli.
Argument je potkrepio brojkama: u Predsedništvu SPS je 40 članova, 39 ih je glasalo za, a Ružić, kako je naveo, nije bio prisutan. Frakcija u stranci, tvrdi, nema.
Ružić je pozvao socijaliste da povuku crvene linije prema SNS u intervjuu austrijskoj agenciji APA. To mu nije prvi takav istup, zbog sličnih javnih ocena već je bio suspendovan u sopstvenoj stranci. Komentarišući nedavno slučaj u Kniću, gde su lokalni socijalisti odbili saradnju sa naprednjacima, otišao je i korak dalje.
Aktuelne procese u Kniću mogu samo da ocenim kroz prizmu generalnog manjka samopoštovanja, odricanja od izvornih principa i mazohizma koji su prisutni u ne tako malom broju lokalnih samouprava, ali je još alarmantnije da takve tendencije postoje i u samom vrhu SPS
Ta rečenica je i razlog zašto se vrh stranke oglasio. Optužba nije upućena opštinskom odboru nego rukovodstvu.
Tončev i Backović na istoj liniji
Tončev je izbegao da polemiše sa Ružićem, ali je svoj stav o nastupu na izborima izneo bez ograde.
Lično sam oduvek smatrao da SPS treba da izlazi samostalno na izbore, bilo da je reč o lokalnim, parlamentarnim ili predsedničkim. Mislim da svaka politička partija treba da ima snagu da pred građane izađe sa svojim programom, ljudima i rezultatima, a ne da svoje političko postojanje zasniva krijući se iza drugih. Čak smatram da bi trebalo razmisliti i o zakonskom rešenju prema kojem bi političke partije na izbore izlazile samostalno.
Backović je pojam crvenih linija okrenuo naopako u odnosu na Ružića. Za njega i, kako kaže, za većinu u stranci, one se tiču nacionalnih i državnih interesa, borbe za Kosovo i Metohiju, brige o srpskom narodu i vojne neutralnosti, a ne odnosa prema naprednjacima. „Sve ostale teme ne zaslužuju ni osvrt a kamoli da se o njima polemiše“, poručio je.
Zašto je razlika između 4,9 i 3,8 odsto presudna
Brojke objašnjavaju zašto se ovaj spor vodi javno. Po istraživanju Nove srpske političke misli samostalni SPS dobija 4,9 odsto, po istraživanju Crte 3,8 odsto. Izborni cenzus je tri odsto.
Razlika između te dve mere nije nijansa. U prvom slučaju socijalisti ulaze u Skupštinu sa poslaničkom grupom koja može da odlučuje o većini, u drugom se nalaze na koraku od ispadanja iz parlamenta posle više decenija. Zajednička lista sa naprednjacima taj rizik uklanja, ali uklanja i razlog zbog kojeg bi neko glasao za SPS umesto za SNS. Ružićeva računica ide u suprotnom smeru, on tvrdi da povučene crvene linije stranci mogu doneti i do sedam odsto glasova.
Šta sledi do 25. avgusta
Sam Dačić se povodom Ružićevih izjava nije oglašavao. Krajem jula je, međutim, rekao da se stranka već sprema za izbore i da je u najboljem interesu Srbije da saradnja sa naprednjacima bude nastavljena posle izbornog dana.
Ali to će opet zavisiti od naroda. Nema koalicije i saradnje ako ne dobijete pre toga podršku građana
Ta rečenica ostavlja obe opcije otvorenim, samostalan nastup i obnovljenu koaliciju posle brojanja glasova. Prva provera stiže 25. avgusta, kada na sto rukovodstva treba da legnu liste iz 182 organizacije i predlog kandidata za predsednika Republike. Ako se na tim listama nađe ime kandidata za šefa države, socijalisti su odluku o samostalnom nastupu zaista doneli. Ako ga ne bude, Zagrađaninovo „ne znam da li ćemo razgovarati“ dobija sasvim drugo značenje.
