Đorđević: vlast obrće redosled izbora zbog kandidata

Republička poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević izjavila je 12. avgusta agenciji Beta, na protestu u Čačku, da bi po ustavnim rokovima predsednički izbori u Srbiji trebalo da se održe pre parlamentarnih. Redosled izbora se, kako je navela, obrće zato što Srpska napredna stranka nema dobrog kandidata za predsednika.

Time je spojila dve teme koje su se u javnosti do sada vodile odvojeno: kalendar izbornog ciklusa i kadrovsko pitanje u najvećoj vladajućoj stranci. Objašnjenje koje je ponudila tiče se računice, ne procedure.

„Na parlamentarnim izborima se nadaju boljem rezultatu, pa da onda iz te bolje pozicije idu na predsedničke izbore”, rekla je Đorđević agenciji Beta.

Ona u izjavi nije precizirala na koje se ustavne rokove poziva. Ocena o kandidatu je njena, i nije je potvrdio niko iz Srpske napredne stranke.

Šta Zeleno-levi front poručuje ostatku opozicije

Đorđević je podsetila da je njena stranka već saopštila odluku da će na budućim parlamentarnim izborima podržati listu koju kandiduje studentski pokret. Naglasila je i da Zeleno-levi front nije deo eventualnih dogovora u opoziciji o nastupu na predstojećim izborima.

„Nadamo se da svi koji se odluče da izađu na izbore to rade racionalno, sa što manje lista”, rekla je Đorđević.

Uz to je ocenila da bi bilo dobro da se opozicioni akteri dogovore oko saradnje na izborima, pre svega oko kontrole u izbornom danu. To je poruka koja u sebi nosi razliku: stranka koja odbija predizbornu koaliciju istovremeno traži zajednički rad na biračkim mestima.

Izjavu je dala u Čačku, gde je zajedno sa republičkim poslanikom Radomirom Lazovićem prisustvovala protestu roditelja učenika osnovne škole u Mrčajevcima. Protest je organizovan zbog nasilja nad učenikom sedmog razreda te škole, koje se dogodilo na kraju školske godine.

Izbori još nisu raspisani

Do 12. avgusta izbori u Srbiji nisu raspisani. Predsednik Aleksandar Vučić je ranije naveo oktobar ili novembar kao mesec izbora, što je i prvi put da je iz vrha vlasti imenovan konkretan period, o čemu smo već pisali. Odluka o tome koji se izbori raspisuju, i kojim redom, do sada nije doneta.

U Jedinstveni birački spisak upisano je 6.439.075 birača. Nezavisna komisija za proveru spiska je formirana, ali deo opozicionih stranaka i organizacija civilnog društva sumnja da će revizija dati rezultate pre izbornog dana.

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, ODIHR, krajem jula je preporučila punu posmatračku misiju za predstojeće izbore. Preporuka obuhvata 32 dugoročna i 300 kratkoročnih posmatrača, uz poseban tim za praćenje medija. U izveštaju sačinjenom posle boravka misije u Srbiji od šestog do desetog jula konstatuje se da ključne preporuke iz ranijih izbornih ciklusa nisu sprovedene, posebno u oblasti sprečavanja zloupotrebe državnih resursa, zaštite birača od pritisaka, nadzora nad finansiranjem kampanje i uravnoteženog medijskog izveštavanja.

Zašto je redosled izbora uopšte pitanje?

Zato što se predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji ne moraju održati istog dana, a onaj koji ide prvi postavlja okvir za onaj koji sledi. Đorđević upravo to tvrdi kada kaže da bi vlast iz boljeg parlamentarnog rezultata išla na predsedničku trku.

Suprotan raspored znači suprotnu logiku: kandidat za predsednika koji pobedi vuče listu, a kandidat koji izgubi je opterećuje. Dok izbori nisu raspisani, obe računice ostaju otvorene, i to je jedini razlog zbog kog se o redosledu uopšte raspravlja u avgustu.

U izveštaju ODIHR-a studentski pokret je označen kao novi važan politički faktor, a upravo njegovu listu Zeleno-levi front najavljuje da će podržati. Kalendar izbora time nije samo tehničko pitanje za vlast, nego i za deo opozicije koji tek treba da izađe pred birače sa prvom listom.

Odgovor na sve to daje jedan akt: odluka o raspisivanju izbora. Do njenog objavljivanja u „Službenom glasniku” redosled ostaje predmet tumačenja, a ne obaveza.