Jedan vatrogasac na 1.865 stanovnika, fali ih još 3.000

Srbija ima oko 5.000 vatrogasaca, a da bi po evropskom standardu pokrila celu teritoriju, trebalo bi joj još oko 3.000. Procenu je izneo Vladimir Jakovljević, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, u trenutku kada iste te ekipe danima gase požare u Deliblatskoj peščari i na Stolovima kod Kraljeva, gde je vatra zahvatila više od 1.500 hektara šume i niskog rastinja.

Sastav tog broja se zna. U Sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova radi oko 3.500 profesionalnih vatrogasaca spasilaca, a uz njih stoji još oko 1.500 pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih jedinica. Te cifre je utvrdila Državna revizorska institucija u izveštaju objavljenom pre godinu i po dana, i one su ostale osnov po kome se danas meri kadrovsko stanje.

Iz istog izveštaja dolazi i odnos koji najbolje objašnjava razmeru manjka. U Srbiji jedan vatrogasac spasilac dolazi na 1.865 stanovnika. Evropski standard je jedan na hiljadu.

Zašto konkurs svake godine ne zatvara rupu?

Zato što ulaz i izlaz iz sistema idu skoro istim tempom. Konkurs se raspisuje svake godine i obuku završi oko 300 novih vatrogasaca, ali kada se taj broj rasporedi po celoj teritoriji zemlje, on se, kako kaže Jakovljević, gubi. U međuvremenu se deo ljudi penzioniše, pa se svaka generacija dobrim delom troši na popunu praznih mesta, a ne na povećanje ukupnog brojnog stanja.

Jakovljević je za Novu ekonomiju rekao da manjak nije ovogodišnja pojava nego nešto što se u izveštajima ponavlja godinama:

„Vatrogasaca nikada dosta… To je stalni izveštaj, ako pratite, vidite da je brojčano stanje ljudstva nedostajuće.”

Njegova ocena ide i korak dalje: kada gori otvoren prostor, kao u Deliblatskoj peščari, redovne snage nisu dovoljne pa se dodatno angažuju druge strukture, pre svega Vojska Srbije. Upravo to se dogodilo i ovog leta.

Kako to izgleda na terenu

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da je na najugroženijim delovima požarišta u Deliblatskoj peščari angažovano četiri helikoptera i teška mehanizacija, uz jak vetar promenljivog smera koji gašenje otežava iz sata u sat. Helikopterska jedinica MUP-a, po njegovim rečima, dejstvuje iz vazduha neprekidno.

„Iza svakog naleta helikoptera, svakog metra koji se odbrani i svake linije koju vatrogasci sačuvaju stoje ljudi koji danima rade u izuzetno teškim uslovima. Umorni jesu. Ali ne staju. Jer ovaj posao nema pauzu dok ima vatre”, naveo je Dačić.

Rečenica o poslu koji nema pauzu i podatak o odnosu jedan na 1.865 stanovnika su dve strane iste stvari. Kada je ljudi manje nego što norma traži, dužina smene postaje zamena za brojno stanje.

Na Stolovima kod Kraljeva vatra se, uz jak vetar, širila ispod mesta Šošanica. Tamo su bile pojačane ekipe Sektora za vanredne situacije i Helikopterske jedinice MUP-a, radnici „Srbijašuma” i „Koridora Srbije”, dobrovoljna vatrogasna društva, volonteri i meštani. Spisak učesnika je sam po sebi ilustracija: što je požar duži, to se više oslanja na one koji nisu zaposleni u vatrogasnoj službi.

Ovo je nastavak priče o kojoj smo pisali kada je požar u Deliblatskoj peščari narastao na 1.500 hektara. Tada je pitanje bilo koliko će još goreti. Sada je pitanje ko će gasiti sledeći put, jer se manjak od 3.000 ljudi ne zatvara sezonom nego brojem mesta koje država otvori na narednom konkursu.