Priznanje iz Nove Varoši stiglo je posle roka za gonjenje

Obraćanje mlade žene sa skupa u Novoj Varoši prešlo je iz političke u pravnu ravan onog trenutka kada je organizacija CRTA, koja posmatra izbore, u njemu prepoznala krivično delo. Reč je o davanju i primanju mita u vezi sa glasanjem, delu iz člana 156 Krivičnog zakonika. Ista analiza koja imenuje delo sadrži i razlog zbog kojeg ono verovatno neće doći ni do prve istražne radnje: rokovi za gonjenje su istekli.

Žena se obratila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom njegove posete jugozapadu Srbije. Pitanje nije uputila samo njemu, nego i dvojici ljudi koji su stajali iza predsednika na bini, vršiocu dužnosti direktora „Srbijašuma” Krsti Janjuševiću i predsedniku opštine Nova Varoš Branku Bjeliću. Tražila je odgovor zašto nije dobila posao koji joj je, kako tvrdi, obećan posle parlamentarnih izbora 2020, pod uslovom da sakupi određeni broj glasova.

„Da li može da mi odgovori Krsta Janjušević i Branko Bjelić? 2020. godine meni je obećano da ću dobiti posao. Rečeno mi je tada da, ako skupim određeni broj glasova, da ću dobiti posao”

Zahtev za odgovorom ponovila je nekoliko puta. Tvrdi i da je isto radio njen brat i da za to imaju dokaze. Snimak je prenet i na pojedinim provladinim televizijama, pa je pitanje izgovoreno pred kamerama koje ga inače ne bi prenele.

Koje delo CRTA vidi u snimku iz Nove Varoši?

CRTA je ocenila da se „čini da, za razliku od predsednika, ta mlada žena nije svesna da govori o krivičnom delu”. Organizacija je zatim precizirala o čemu je reč.

„Postoje osnovi sumnje da je počinjeno krivično delo iz člana 156 Krivičnog zakonika davanje i primanje mita u vezi s glasanjem. Pomenuta su i konkretna imena onih koji su obećavali, tj. trgovali, imena predsednika opštine i direktora velikog javnog preduzeća”

Za to delo zaprećena je kazna do tri godine zatvora. Ključna je jedna pojedinost iz kvalifikacije: delo je, prema oceni CRTA, dovršeno samim obećanjem. Da li je posao na kraju dobijen ili nije, na postojanje dela ne utiče. Po toj logici, sve što je potrebno za sumnju izgovoreno je na bini, pred publikom i kamerama.

Zašto rok za gonjenje više ne teče

Ovde počinje računica koja ceo slučaj vraća na početak. CRTA u istoj analizi navodi ono što tužilaštvu skida teret sa stola.

„‘Srećna’ okolnost za tužilaštvo koje inače ne voli da se bavi krivičnim delima u izbornom procesu je to što se radi navodno o delu počinjenom pre šest godina. Relativna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa posle tri, a apsolutna posle šest godina”

Relativni rok od tri godine je onaj koji se prekida svakom procesnom radnjom, pa je mogao da se produžava sve dok postupak traje. Apsolutni rok od šest godina je tvrda granica: kada istekne, gonjenje se ne može pokrenuti bez obzira na to koliko je dokaza na raspolaganju. Delo o kojem žena govori vezano je za izbore iz 2020, a od tada je prošlo šest godina. Prijava podneta danas zatekla bi predmet u kojem tužilac više nema šta da radi.

Ta razlika u datumima je jedini razlog zbog kojeg se o slučaju piše kao o politici, a ne kao o predmetu. Sadržaj izjave sa bine i njena pravna kvalifikacija stoje odvojeno od pitanja da li iko sme da ih spoji u optužni akt.

Gotov slučaj koji niko ne otvara

Advokat Božo Prelević ocenjuje da institucijama ne nedostaje ništa što bi inače morale da prikupljaju mesecima.

„Iz toga vrlo jasno proističe da parlament nije legitiman jer je izabran na nezakonit način, tako što ste davali ustupke i usluge i kupovali glasove. Ovo je test za policiju i tužilaštvo, jer ova žena ima direktno pitanje upućeno predsedniku: ‘Vi ste me angažovali, vaša stranka me angažovala’ Policija i tužilaštvo imaju priznanje krivičnog dela koje je u suštini mogla da organizuje samo stranka na vlasti. Imaju gotov slučaj”

Prelević ne govori o rokovima, nego o volji. Siguran je da tužilaštvo i policija „prstom neće mrdnuti” i u tome vidi dodatnu potvrdu onoga što je žena rekla. „Žena u Novoj Varoši u suštini razobličava sav njihov kriminal i korupciju kroz jedan slučaj”, naveo je za Nova.rs.

O ovoj priči smo već pisali. Advokat Nikola Lakić ranije je zatražio da tužilaštvo hitno sasluša ženu i funkcionere koje je imenovala. Takav zahtev, sam po sebi, ne obavezuje tužioca ni na jednu radnju, ali ostavlja pisani trag o tome ko je i kada bio obavešten.

Zamor mreže posle petnaest godina

Sociolog Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju incident čita kao pukotinu u sistemu razmene usluga, a ne kao izolovan ispad.

„Za to vreme su se nagomilala neispunjena obećanja. On sad obilazi ista mesta koja je obilazio već pet puta do sada u kampanji, i obećava im manje-više iste stvari, zato što u međuvremenu verovatno ništa, ili nešto malo od toga je rešeno”

Bursać ocenjuje da vladajuća stranka posle 15 godina na vlasti više ne može da namiri sve koji su nešto očekivali. Kada broj nenaplaćenih obećanja preraste kapacitet mreže, deo ljudi iz same baze počinje da traži svoje javno, a ne kroz stranačke kanale. Scena sa bine u Novoj Varoši je upravo to.

Pravno, priča je zatvorena pre nego što je otvorena. Politički, ostaje jedno merljivo pitanje: da li će Više javno tužilaštvo uopšte odgovoriti na Lakićev zahtev, i da li će odgovor glasiti da je gonjenje zastarelo. Formalna odluka o zastarelosti bi bar bila prvi dokument u kojem država priznaje da je znala šta je izgovoreno.