Kurti: DNK analiza ostataka iz Zubinog Potoka

Aljbin Kurti, vršilac dužnosti premijera privremenih institucija u Prištini, saopštio je 24. avgusta da je potraga za nestalima kod Zubinog Potoka ušla u novu fazu, fazu identifikacije, pošto su uzorci posmrtnih ostataka pronađenih u selu Jabuka poslati na DNK analizu. Uz to je ponovio zahtev da Srbija otvori državne i vojne arhive, uz optužbu da Beograd klasifikacijom skriva podatke o ratnim zločinima i hapsi Srbe koji svedoče pred međunarodnim institucijama.

„Sada smo ušli u novu fazu, fazu identifikacije, jer su uzorci ostataka pronađene u selu Jabuka već uzeti i poslati na DNK analizu. Za ostale se proces preliminarnog ispitivanja nastavlja u Institutu za sudsku medicinu”, rekao je Kurti.

Hronologija iskopavanja kod Zubinog Potoka

Radovi se paralelno vode na dve lokacije u opštini Zubin Potok, u Kaludri i u Jabuci. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je 2. avgusta da je u selu Jabuka identifikovana nova lokacija za koju se sumnjalo da bi mogla da sadrži posmrtne ostatke. Dva dana kasnije, 4. avgusta, Komisija Vlade u Prištini za nestala lica saopštila je da su tokom iskopavanja u Maloj Jabuci pronađeni i ekshumirani posmrtni ostaci četiri osobe, za koje se prema početnim procenama sumnja da pripadaju žrtvama prisilnog nestanka tokom rata. Ostaci su tada poslati u Institut za sudsku medicinu na dalja forenzička ispitivanja.

U iskopavanjima učestvuju forenzičari i antropolozi Instituta za sudsku medicinu, stručnjaci Euleksa, kosovska policija, pravosudne institucije i udruženja za potragu i spasavanje. Kurti je 1. avgusta, obilazeći lokaciju Mala Kaludra, rekao da iskopavanja mogu da traju nedeljama, a moguće i mesecima, jer su ostaci rasuti i teren je zahtevan. Istog perioda, u tri dana pre njegove posete, lokaciju su obišli predsednica Skupštine Saranda Bogujevci, šef vladine komisije za nestale Andin Hoti, ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju, ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja i ministar lokalne uprave Eljbert Krasnići.

Zahtev za arhive i optužba na račun Beograda

Kurti je zahtev za otvaranje arhiva ponovio i danas, uz oštriju formulaciju prema Srbiji.

„I razjašnjenje sudbine kao i pravda uskraćuje Srbija, koja skrivanjem i nepriznavanjem zločina, kao i odbijanjem da otvori arhive i njihovom klasifikacijom, ima za cilj da sakrije istinu i izbegne odgovornost. I ne samo to, Srbija hapsi i progoni i one malobrojne Srbe koji su se usudili da svedoče pred međunarodnim institucijama”, rekao je Kurti.

Konkretno traži otvaranje dokumentacije 37. motorizovane brigade, koja je u Beogradu klasifikovana do 2044. godine. Pozvao je i međunarodne institucije da pojačaju pritisak na Srbiju da sprovede deklaraciju o nestalim licima, dogovorenu u Briselu 2. maja 2023. godine, otvaranjem državnih arhiva. Prema kosovskim podacima na koje se Kurti poziva, sudbina oko 1.600 osoba nestalih tokom rata i dalje nije rasvetljena.

Grupa od 23 mitrovačka intelektualca

Kurti je ranije, prilikom obilaska Male Kaludre, izneo pretpostavku kome bi ostaci mogli da pripadaju.

„Moramo da sačekamo DNK analize, ali sa velikom verovatnoćom reč je o Albancima poznatim kao grupa intelektualaca, njih 23, koji su 19. aprila pre 27 godina uhapšeni, oteti i streljani od strane neprijateljskih snaga Srbije”, rekao je tada.

Reč je o grupi mitrovačkih intelektualaca za koje Priština tvrdi da su uhapšeni, oteti i streljani 19. aprila 1999. godine. Tu vezu, kako i sam Kurti priznaje, tek treba da potvrdi DNK identifikacija najavljena danas, a ne pretpostavka izneta na terenu.

Zvanične reakcije iz Beograda na današnju izjavu i na zahtev za otvaranje arhiva 37. motorizovane brigade još nema.

Portal Srpske vesti je ranije pisao o rušenju vikendica na Gazivodama i pritiscima oko severa Kosova. Iskopavanja kod Zubinog Potoka su, sudeći po tempu saopštenja iz Prištine, novi front u istom nizu poteza koje kosovske institucije vezuju za odnos prema srpskoj zajednici i prema Beogradu.