Pavkov: Obnova Deliblatske peščare traje do 10 godina

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je u petak, 25. avgusta, u Jutarnjem programu RTS-a da opožareno zemljište u Deliblatskoj peščari neće promeniti namenu i da će oporavak najveće peščare u Evropi trajati najmanje pet do deset godina. Tom prilikom je prvi put iznela i ukupan bilans štete: požar je do sada zahvatio 3.960 hektara, od čega je oko 3.100 hektara bilo pod šumom.

O sudbini rezervata se u vlasti do sada javno spore, pa je i naš raniji tekst nosio naslov “Vučić i Ružić u sukobu oko sudbine Deliblatske peščare”. Iznošenjem konkretnih brojki o opožarenoj površini i roku oporavka, ministarka je taj spor prvi put pratila i zvaničnim podacima, ne samo stavovima.

“Najvažnije je da istaknemo da zbog ogromne borbe i vatrogasaca i Vojske Srbije i vatrogasnih dobrovoljnih društava i građana nismo izgubili nijedan ljudski život”, rekla je Pavkov, i dodala da su životinje na vreme puštene iz pojilišta i da nijedna vrsta nije ugrožena.

Utiske sa terena opisala je bez uvijanja. “Ono izgleda kao u horor filmu”, rekla je ministarka u Jutarnjem programu RTS-a.

Koliko će trajati obnova Deliblatske peščare?

Najmanje pet do deset godina, prema proceni ministarke. Preciznije projekcije, kao i procena potrebnih sredstava, biće moguće tek posle izlaska stručnjaka na teren, kada upravljač, javno preduzeće “Vojvodinašume”, pomoću dronova utvrdi šta je i u kojoj meri pogođeno. Formalna radna grupa za sanaciju biće obrazovana onog trenutka kada Ministarstvo unutrašnjih poslova saopšti da je požar u potpunosti ugašen.

Plan sanacije i obnove Deliblatske peščare Pavkov je najavila za period od 2027. do 2031. godine, najavu je iznela sredinom avgusta i ponavljala je tokom celog meseca. Odvojeno od toga, u petak je najavila i da će Ministarstvo insistirati da od 2027. godine svaki program upravljanja zaštićenim područjima u Srbiji sadrži barem jednu aktivnost posvećenu ranoj predikciji požara, oslanjajući se na iskustvo iz Deliblatske peščare.

Nacionalni sistem inteligentnog monitoringa šuma, uveden u maju ove godine, ministarka je ocenila presudnim za brzu reakciju. “Čini mi se da, da nismo imali taj sistem, ne bi ni upravljači ni MUP mogli pravovremeno da reaguju”, rekla je.

Upravljači rezervata su tokom godina izgradili 60 kilometara protivpožarnih puteva, takozvanih proseka, samo u obuhvatu specijalnog rezervata prirode, a poslednjih nedelja su ih širili i preko uobičajenih 30 do 50 metara. Uprkos tome, vatra je uspevala da pređe na drugu stranu, jer su zapaljene šišarke vetrom prenošene i na više od 400 metara.

Deliblatska peščara obuhvata blizu 35.000 hektara u jugoistočnom delu Panonske nizije, u Banatu, i predstavlja najveću peščaru u Evropi, sa autohtonim travnatim staništima i šumskim ekosistemima čija je sadnja počela još 1818. godine.

Na tvrdnje da bi opožareno zemljište moglo da dobije prenamenu, ministarka je odgovorila i ranije tokom nedelje. U saopštenju prenetom 22. avgusta navela je da “pojedinci iz neznanja ili svesne političke namere uznemiravaju javnost izmišljenim pričama” o navodnim planovima za gradnju na tom području, i pozvala one koji govore o urbanističkim planovima da pokažu dokumentaciju na osnovu koje to tvrde. Istakla je da status zaštićenog prirodnog dobra ostaje nepromenjen, bez obzira na to koliko je područje zahvaćeno požarom.

U petak je poručila da je u ovom trenutku najvažnije potpuno savladati vatru, a zatim sagledati posledice i pristupiti sanacionom planu koji će, kako je rekla, biti deo šireg plana obnove. “Prenamene zemljišta neće biti”, rekla je Pavkov u Jutarnjem programu RTS-a.

Dok se čeka konačno gašenje, procena razmera štete i formiranje radne grupe ostaju prvi koraci, a odgovor na pitanje koliko će sanacija zaista koštati stiže tek posle izlaska stručnjaka na opožareni teren.