Beograd ostaje traži od ODIHR-a reviziju spiska pre izbora

Građanska inicijativa Beograd ostaje uputila je danas, 27. avgusta, otvoreno pismo Kancelariji OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), tražeći da organizacija izvrši pritisak na srpske institucije da se birački spisak revidira pre nego što izbori budu zvanično raspisani. Vest je prva objavila nova.rs, u 12.19 časova, a istog dana je pismo prenela i Mašina.

U pismu se navodi da Komisija za kontrolu i reviziju biračkog spiska i dalje nema mogućnost pune i stvarne kontrole, jer njeni članovi nemaju pristup svim podacima potrebnim za proveru tačnosti spiska. Do sada je slične dokaze ODIHR-u dostavljala Stranka slobode i pravde, a Beograd ostaje je danas prva građanska, a ne stranačka organizacija koja se pismom obratila kancelariji u Varšavi.

Šta tačno traži inicijativa

Centralna tvrdnja iz pisma tiče se broja novoupisanih državljana:

“Komisija za kontrolu i reviziju biračkog spiska i dalje nema mogućnost pune i stvarne kontrole. Njeni članovi nemaju pristup svim podacima neophodnim da se proveri tačnost spiska, dok istovremeno postoji oko 130.000 novoupisanih birača koji su stekli državljanstvo Srbije, a javnost nema mogućnost da proveri gde su i da li su stvarno prijavljeni.”

Iz inicijative navode da problem nije samo tehnički, već da je tokom prethodnih izbora, prema njihovim rečima, dolazilo do masovne migracije birača, uključujući i birače iz susednih zemalja, radi uticaja na rezultat glasanja. Beograd ostaje kaže da se već godinu dana bavi proverama takozvanih fantomskih birača i nepostojećih prebivališta u više gradova Srbije, pa pismo predstavlja i sažetak tog dosadašnjeg rada.

U pismu su navedena četiri konkretna zahteva upućena ODIHR-u:

• hitno odblokiranje rada Komisije za kontrolu i reviziju biračkog spiska
• pun pristup podacima za članove Komisije
• otvaranje svih zakonskih i tehničkih alata za stručne organizacije i građane
• nezavisna revizija biračkog spiska pre raspisivanja novih izbora

Zašto se pismo poziva baš na ODIHR

Inicijativa u pismu podseća da su i Evropski parlament i sam ODIHR ranije, kao jednu od ključnih preporuka, tražili smislenu i sveobuhvatnu reviziju biračkog i civilnih registara, uz učešće institucija, političkih aktera i organizacija civilnog društva. ODIHR je 31. jula preporučio i punu međunarodnu posmatračku misiju za izbore u Srbiji.

“Ta preporuka se danas očigledno izvrdava. Zato vas pozivamo da jasno i javno iskažete svoj stav prema nesprovođenju jedne od ključnih preporuka koje ste sami doneli kako bi se izborni proces u Srbiji unapredio.”

Beograd ostaje traži da ODIHR ne čeka nove izbore da bi ponovo, posle glasanja, konstatovao nepravilnosti. Prema Mašini, u pismu stoji formulacija: “Ne čekajte nove izbore da ponovo konstatujete izbornu krađu.” Inicijativa dodaje i da građani Srbije, kako navode, “neće dozvoliti da se ono što se dogodilo na prethodnim izborima ponovi.”

Kontekst, brojka o državljanstvu i najava datuma izbora

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 20. avgusta, u Dnevniku RTS-a, izneo drugačiju sliku obima novih upisa. Rekao je da će parlamentarni izbori biti održani 18. ili 25. oktobra, i naveo da je ove godine u državljanstvo upisano 4.168 ljudi, dok je najviše upisa zabeleženo 2022. godine, kada ih je bilo 29.000. Ta izjava nije data kao odgovor na pismo Beogradu ostaje, koje je usledilo tek sedam dana kasnije, ali predstavlja jedini zvanični broj koji je do sada saopšten na temu obima naturalizacije uoči izbornog ciklusa.

Razlika između cifre od 130.000 koju navodi inicijativa, računate za novoupisane birače koji su stekli državljanstvo, i broja od 4.168 koji je naveo Vučić za tekuću godinu, ostaje neusaglašena, jer se dve brojke odnose na različite periode i različite kategorije. Nijedna institucija do sada nije objavila zbirni podatak koji bi omogućio direktno poređenje.

Do trenutka objave ovog teksta, Vlada Srbije, Narodna skupština ni ODIHR nisu javno odgovorili na pismo inicijative Beograd ostaje. Izbori za koje se revizija traži još uvek nisu zvanično raspisani.