Mi snaga naroda optužuje SPC za ćutanje o duginoj zastavi

Poslanička grupa Mi snaga naroda dostavila je redakciji u nedelju, 6. septembra, u 11.50 časova, saopštenje u kome osuđuje kačenje dugine zastave na prozor Narodne skupštine i, kako navode, ćutanje Srpske pravoslavne crkve povodom tog čina. Pokret je uz saopštenje poslao i pismo u kome traži da tekst bude objavljen u celosti.

Povod je Parada ponosa, održana u subotu, 5. septembra, u okviru Nedelje ponosa koja je trajala od 31. avgusta do 6. septembra. Istog dana dugina zastava se našla na prozoru zgrade Narodne skupštine, posle čega je, kako se navodi, naloženo njeno hitno uklanjanje. Pokret tvrdi da isti potez u Skupštini nije zabeležen prvi put, i da se ponavlja i ranijih godina.

Šta poslanička grupa tačno tvrdi

Saopštenje se najoštrije obraća Radomiru Lazoviću, suosnivaču Zeleno levog fronta i poslaniku u Narodnoj skupštini od 2022. godine, i njegovoj stranci.

„Radomir Lazović i Zeleno levi front imaju pravo na svoje političke stavove, ali nemaju pravo da institucije svih građana pretvaraju u političku pozornicu za demonstraciju sopstvene ideologije”, navodi se u saopštenju.

Pokret dalje razrađuje stav o tome ko sme da postavlja društvenu normu.

„Društvo ima pravo da raspravlja o tome šta želi da promoviše kao svoju vrednost. Niko nema pravo da građanima Srbije nameće obavezu da određeni pogled na porodicu, pol, seksualnost i društvene odnose moraju da prihvate kao jedinu dozvoljenu normu”, stoji u tekstu koji je Pokret dostavio.

Bitno je, međutim, i ono što poslanička grupa izričito ne tvrdi. U saopštenju stoji da se ne postavlja pitanje prava bilo kog građanina da živi bez nasilja i diskriminacije, pa spor koji Pokret otvara nije oko tog prava, nego oko toga ko i gde sme da ga demonstrira.

Zašto se traži izjava Crkve

Drugi deo saopštenja usmeren je na Srpsku pravoslavnu crkvu, koju Pokret optužuje da ne sme da ostane, kako su naveli, nemi posmatrač. Pokret podseća da se Crkva 2022. godine, povodom Europrajda, jasno izjasnila protiv onoga što je tada nazvala nametanjem LGBT ideologije, dok danas, prema oceni poslaničke grupe, izostaje uporedivo snažan i jasan javni odgovor na kačenje zastave u samoj zgradi Skupštine. Uz taj argument, Pokret podseća i da je Svetska zdravstvena organizacija tek 1990. godine uklonila homoseksualnost iz klasifikacije bolesti, navodeći taj podatak kao deo šire slike o tome koliko brzo se menjaju zvanični stavovi institucija.

Poslednja teza u saopštenju ide dalje od same zastave. Pokret ocenjuje da se od Srbije očekuje da bezuslovno prihvata zahteve koji dolaze sa Zapada, i da se svako neslaganje s njima odmah proglašava netolerancijom.

„Posebno je opasno kada se od Srbije očekuje da bezuslovno prihvata sve što dolazi kao zahtev ili uslov sa Zapada, pa se svako neslaganje odmah proglašava netolerancijom. Srbija ima pravo na sopstveni kulturni, moralni i vrednosni prostor i niko nema pravo da joj ga oduzima”, poručuje Pokret.

Tu misao poslanička grupa zaokružuje rečenicom koja, prema njihovom tumačenju, opisuje suštinu spora.

„Upravo zato je neprihvatljivo da se danas o jednom složenom društvenom i vrednosnom pitanju više ne sme ni postaviti pitanje, a da se svako neslaganje proglašava mržnjom”, stoji na kraju saopštenja.

Ćutanje sa druge strane

Ni Zeleno levi front i Radomir Lazović, ni Srpska pravoslavna crkva do objave ovog teksta nisu odgovorili na navode iz saopštenja poslaničke grupe Mi snaga naroda. Redakcija će objaviti njihov odgovor ako i kada stigne.

Ostaje otvoreno i pitanje da li će nadležni u Skupštini saopštiti ko je zastavu okačio i ko je naložio njeno uklanjanje. Pokret u saopštenju navodi samo da je isti potez zabeležen i ranijih godina.