Beograd od jula dobio 1,14 milijarde dinara od države

Grad Beograd je od početka jula do sredine septembra 2026. iz republičkog budžeta dobio oko 1,14 milijardi dinara, odnosno oko 9,7 miliona evra, isključivo za održavanje tekuće likvidnosti. Novac je stigao kroz tri odvojena transfera, poslednji i najveći 16. septembra, u trenutku kad se gradski budžet, već uvećan na više od 202 milijarde dinara, priprema za treći rebalans ove godine.

Prva dva transfera, ukupno oko 143 miliona dinara (120 miliona plus 23 miliona), odobrena su rešenjima objavljenim početkom jula. Treći, znatno veći, iznosio je 995,875 miliona dinara i odobren je 16. septembra. U tu sumu ne ulazi 1,2 milijarde dinara koje je grad posebno, za izgradnju metroa, dobio u prvoj polovini godine.

Najveći gradski projekti se, inače, ne finansiraju iz gradskog nego iz republičkog budžeta i vode se kao državni: metro, novi Savski most, EXPO, Nacionalni stadion i pruga od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona. Ostaje pitanje zašto grad, pored tog finansiranja, mora dodatno da traži novac samo da bi ostao likvidan.

Zašto se sprema treći rebalans budžeta

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović najavljuje da će treći rebalans beogradskog budžeta ove godine biti 5. oktobra, tačno dvadeset dana pred parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar. Prema njegovim rečima, javna komunalna preduzeća u Beogradu trenutno duguju dobavljačima 30 milijardi dinara, a kao najveće dužnike navodi GSP Beograd, Beogradske elektrane i Beograd-put. Na poslednjem spisku pedeset najvećih dužnika Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa nalaze se i Beogradski vodovod i kanalizacija i JPKP Lazarevac.

Uzrok tolikih dugova, kaže Jovanović, nije samo loše planiranje nego i sistemska korupcija u upravljanju preduzećima:

Cena radova se veštački naduvava, isti poslovi se rade po više puta, tenderi se nameštaju, zapošljavaju se partijski paraziti. Upravljanje je katastrofalno, većinu javnih komunalnih preduzeća vode nekvalifikovana lica u nezakonitom v.d. statusu, a u mnogima su direktori partijski funkcioneri, što je zabranjeno Zakonom o javnim preduzećima.

Jovanović dodaje da će milijarda dinara iz poslednjeg transfera najvećim delom otići na zaostale plate i otpremnine zaposlenih u Apotekama Beograd, preduzeću o kome su Srpske Novine ranije pisale: Apoteka Beograd je tada isplatila šesnaest zaostalih plata, dok je deo obaveza ostao neizmiren.

Ekonomista i izvršni direktor organizacije Beograd u pokretu Nikola Radin ocenjuje da treći rebalans u jednoj godini najbolje pokazuje koliko je gradski budžet loše planiran. Upitan na šta će biti potrošena milijarda dinara koju je Republika nedavno prebacila, kaže da sama odluka o transferu dovoljno govori:

Dok ne vidimo predlog rebalansa, ne možemo odgovorno tvrditi na koje će tačno pozicije novac biti raspoređen, ali činjenice su veoma zabrinjavajuće: budžet je već dva puta menjan, povećan je na više od 202 milijarde dinara, a onda je Republika morala dodatno da interveniše zbog opasnosti po tekuću likvidnost Grada.

Radin dodaje da novac ne ide u nove investicije, nego u tekuće funkcionisanje grada:

To nije novac za novi most, školu ili vrtić, već finansijska injekcija Gradu kako bi mogao da izvršava svoje obaveze.

Prema njegovim rečima, javnost mora da dobije precizan odgovor kome će biti isplaćen svaki dinar iz transfera, a suštinski problem prevazilazi jednu odluku o pomoći:

Kada Republika mora da pomaže gradu čiji budžet premašuje 200 milijardi dinara da održi likvidnost, onda više nije dovoljno reći da postoji problem, mora se utvrditi kako je do tog problema došlo.

Pitanje ostaje otvoreno do 5. oktobra, kada Skupština grada treba da usvoji treći rebalans budžeta u ovoj godini, tačno dvadeset dana pre nego što Beograd, grad sa najviše birača u zemlji, izađe na parlamentarne izbore 25. oktobra.